Author: kogradigrad

Izložba i događaji: KAKO I GDE ĆEMO ŽIVETI?

Pozivamo vas da nam se pridružite da zajedno učinimo sledeći korak ka stvaranju nove stambene stvarnosti u Srbiji! Festival stambenog zadrugarstva ovog oktobra u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo!

Izložba “KAKO I GDE ĆEMO ŽIVETI? Beograd u susretu sa talasom novog stambenog zadrugarstva u Barseloni” i čitav niz vođenih tura, razgovora i radionica. Izaberite događaj (ili više njih) koji najviše odgovara vašim interesovanjima, dođite, dovedite prijatelje, komšije, kolege, mamu, bratanca… Drugačije stanovanje je moguće! 

Na izložbi koju od 9. do 31. oktobra organizujemo u Drinčićevoj 20, predstavljamo zadivljujuću pojavu zadružnih stambenih projekata u Barseloni i prenosimo iskustva uzbudljivog i hrabrog razvoja stambene kulture koji se tamo odigrao proteklih petnaest godina. Smatramo da su put koji su građani, arhitekte i uprava grada Barselone prošli inspirativni i da predstavljaju moguću smernicu za odgovore na stambenu krizu koja se širi i našim regionom. Verujemo da je nakon godinu dana intenzivnih aktivnosti Цentra za novo stambeno zadrugarstvo pravi trenutak da se ova tema kroz edukaciju i dijalog razvije i u široj javnosti.

PROGRAM:

Izložba je za javnost otvorena od 9. do 31. oktobra, sredom, četvrtkom, petkom i subotom u periodu od 16 do 20 časova. Vođenim turama se možete pridružiti četvrtkom i subotom od 18 časova. Adresa: Цentar za novo stambeno zadrugarstvo, Drinčićeva 20, Beograd.

  • Sreda 9. oktobar 18:00, Kulturni centar Beograda – javno predavanje – La Borda: kako je jedna zadružna zgrada pomakla grad. Karles Baižes Kampruvi – arhitekta i sociolog, član arhitektonske zadruge Lacol i stanar stambene zadruge La Borda, Barselona
  • Četvrtak, 10. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Zašto pokrećemo zadruge danas? Ko gradi grad (Marc Neelen, Predrag Milić) i članovi MOBE (Budimpešta, Zagreb, Beograd)
  • Četvrtak, 17. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Novi svet se rađa. Ko gradi grad (Ana Džokić) i Vladimir Terzić i Danica Čolakov (apsolventi sociologije, mladi istraživači) i Svetomir Nikolić (Platforma Solidarnost)
  • Subota,19. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Stambene zadruge 101: za komšije, porodicu, prijatelje. Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada: Ana Džokić, Nataša Žugić i Vesna Jovanović
  • Četvrtak, 24. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Zeleni gradovi vole stambene zadruge. Ko gradi grad (Milja Vuković) i Davor Končalović (mašinski inženjer, Fakultet inženjerskih nauka, Kragujevac) i Ivan Simić (arhitekta, Arhitektonski fakultet, Beograd)
  • Subota, 26. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Drugost zajedno. Pametnija zgrada (Nikola Koruga, andragog) i Marija Jakovljević i Nataša Ivaneža (sociološkinje)
  • Četvrtak, 31. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i zatvaranje izložbe – Bacanje udica u budućnost. Ko gradi grad i Irena Ristić (Hop.La! / Fakultet dramskih umetnosti, Beograd)

Preuzmite celokupan program u PDF formatu.

Izložbu “KAKO I GDE ĆEMO ŽIVETI? Beograd u susretu sa talasom novog stambenog zadrugartsva u Barseloni” realizuje Цentar za novo stambeno zadrugarstvo, koji su pokrenuli udruženje Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada. Izložbu realizujemo u saradnji sa Gradskim većem Barselone, Gradskim institutom za stanovanje i obnovu Barselone i arhitektonskom zadrugom Lacol. Izložbu realizujemo u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd, i uz podršku Solidarnog fonda najveće švajcarske stambene zadruge ABZ. Prostor u Drinčićevoj 20 obezbeđen je u saradnji sa Kolektivom Arhitekata. Deo programa tokom trajanja izložbe podržan je u okviru projekta “Na pragu društvene promene: Neprofitno stambeno zadrugarstvo kao ključ” koji finansira Evropska unija, a sprovodi ga Trag fondacija partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. 

Za sadržinu materijala isključivo je odgovoran Ko gradi grad i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

pametnija zgrada

Šta je recept za ukusan zadružni budžet?

Sve je to lepo i krasno ali kako ćemo finansirati projekte stambenih zadruga? Na desetom,  pretposlednjem u nizu susreta koje organizujemo u zimsko-prolećnoj sezoni, govorili smo o izazovima finansiranja, ali i o tome kako ono može biti ne samo opterećenje i muka, već može čak biti oslobađajuće i regenerativno za zajednicu. Koji su to zanimljivi, korisni i inovativni primeri različitih pristupa budžetiranju? Odakle sve novac može da bude prikupljen? Kako da finansijska struktura bude kreirana tako da odražava zadružne vrednosti? Kako upotrebiti tačne sastojke i zgotoviti zadružni budžet po našem ukusu?

U četvrtak 30. maja, u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, govorili su Ana Džokić i Mark Neilen (iz udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada) i Mirjana Šakić, stručnjakinja u polju socijalnog finansiranja sa dugogodišnjim iskustvom rada u banci.

U prvom delu susreta Ana i Mark ukratko su analizirali “procentualne pitice”  nekoliko primera budžeta konkretnih stambenih zadruga, od kojih smo se sa nekima već upoznali, kroz njihove prostorne i organizacione principe, na ranijim susretima u Цentru. Potom je naša bliska saradnica Mirjana Šakić iskoristila ove primere da nam ukaže na postojeće i inovativne mehanizame finansiranja. Zatim smo, u interaktivnom delu okupljanja, sa Mirjanom posebno osvetlili segment budžeta koji se odnosi na naše lično učešće i doprinos prilikom uspostavljanja jednog stambenog zadružnog projekta.

Audio snimak ovog predavanja poslušajte ovde, diskusija od 1:33:12.

Prezentaciju sa primerima zadružnih budžeta možete preuzeti ovde (pdf). Prezentaciju Mirjane Šakić o načinima finansiranja stambenih zadruga preuzimte ovde (pdf).

Jedan zaključak do kojeg smo došli mogao bi biti: koliko stambenih zadruga, toliko različitih budžeta! Od onih zadružnih projekata za čiju je realizaciju presudan bio povoljan kredit neke etičke banke, do onih koji su novac uzimali samo od sebe, prijatelja i porodice. Čuli smo čitav niz i duhovitih i inspirativnih i zabrinjavajućih i podsticajnih informacija.

Zanimljivo je i to da je pre samo par godina i u Holandiji bilo veoma teško ili čak nemoguće doći do kredita ako ga tražite za zadružni stambeni projekat, pa je u pomoć jednom od pionirskih projekata (zadruga De Warren) pritekla nemačka etička banka. Bilo je korisno videti i kako izgleda inovativni budžet britanske zadruge Lilac, koji je dosta kompleksan, ali zamišljen tako da bude dugoročno priuštiv i održiv za zadrugare i da mogućnost učešća ljudima sa različitim finansijskim mogućnostima. Čuli smo i za čitav niz bankarskih alata i proizvoda pogodnih i korisnih za stambene zadruge, koji su sasvim različito dostupni u različitim zemljama. 

U demonstraciji smo prilikom ovog susreta koristiti i jestive “procentualne pitice”, kako bismo pitanje finansija osvestili svi čulima.

pametnija zgrada

Harmonija, trud, strpljenje i druge važne reči

Šta znači stanovati u jednom samoorganizovanom stambenom projektu? Zašto i kako nastaju takvi projekti i ko u njima živi? Kako se ljudi u njima organizuju, na koji način donose odluke i sa kakvim se problemima i izazovima susreću? Da li je sve čista ljubav i harmonija, ili pak preovladavaju nesporazumi i sukobi? U četvrtak 9. maja, u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, o svom iskustvu života u samoorganizovanoj stambenom projektu govorio je Petar Atanacković, aktivista i istraživač (sa fokusom na stanovanju) i od 2010. godine član stambenog projekta Projekthaus Potsdam, koji je deo široke mreže Mitshojzer sindikata (Mietshäuser syndikat), koja ima preko 190 članica – različitih stambenih projekata širom Nemačke. 

Mitshojzer sindikat je velika organizacija koja stvara trajnu imovinu zajednice, obezbeđuje stabilne socijalne rente i solidarno finansira nove stambene projekte. Nakon prezentacije o načinu organizovanja i specifičnostima funkcionisanja Mitshojzer sindikata kao i svedočanstva o praktičnim aspektima svakodnevnog života u jednom samoorganizovanom stambenom projektu, otvorili smo razgovor i živu diskusiju za pitanja i iskustva svih učesnika razgovora.

Snimak onlajn predavanja i diskusije “Harmonija, trud, strpljenje i druge važne reči: iskustva života u samoorganizovanom stambenom projektu Mitshojzer sindikata”

Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Projecthaus Potsdam (2005) je samoorganizovani kolektivni stambeni projekat osnovan sa ciljem da se u njemu živi i da promoviše društvene, ekološke i inkluzivne ideje za budućnost. U njemu stanuje 35 ljudi i čine ga tri kuće sa radionicama (za obradu drveta, gline, metala i tekstila) i kancelarijski prostor za rad na projektima civilnog društva. On je mesto za rad na razvoju društva zasnovanog na solidarnosti. U projektnoj kući žive i rade ljudi različitog uzrasta i porekla. Projektna kuća je zasnovana na principima “društvenih centara” koji su se poslednjih godina pojavili u mnogim zemljama širom sveta.

Na ovom susretu puno nam je značilo to što smo mogli da čujemo praktične detalje organizacije i svakodnevnog života i poslovanja jedne samoupravne stambene jedinice, po načinu funkcionisanja veoma slične stambenim zadrugama.

pametnija zgrada

Diskusija nam kuću gradi

Od prošle jeseni, u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo redovno organizujemo programe koji osvetljavaju mnoge aspekte ovog koncepta življenja – od istorije zadružnog stanovanja preko primera u praksi do načina finansiranja – mnogo toga smo pokrili, ali došao je trenutak da čujemo glasove zajednice, da se okrenemo zajedničkom promišljanju novog stambenog zadrugarstva, sada i ovde. Naš osmi ovogodišnji susret pod nazivom “Diskusija nam kuću gradi”, održan je u četvrtak 25. aprila, i osmislili su ga i zajedno realizovali građani-učesnici dosadašnjih susreta i predavanja i Цentar za novo stambeno zadrugarstvo.

Diskusiju su moderirali i vodili Nikola Rajić i Zorica Jovanović Ignjatov, po principu “učitelja neznalice”. To znači da moderatori ne pripremaju sadržaj, već samo kreiraju prostor i format za diskusiju. Svi mi, učesnici, tu smo da određujemo glavne teme i tok razgovora.

Ideja je bila da ova diskusija bude prilika za sve prisutne da iznesu šta misle, da predlože teme koje su im bitne, govore o ličnim željama, idejama i mogućnostima – i da tako, zajedno, istražimo kako zadružno stanovanje može dalje oblikovati našu zajednicu. Ideja je bila da zajedno, u interakciji, obogatimo naše razumevanje zadružnog stanovanja i razgovaramo o tome kako možemo dalje raditi na razvoju stambenog zadrugarstva ovde i sada.

Kroz niz dinamičnih, radioničarskih tehnika, koje omogućavaju produktivniju razmenu, diskusiju i slušanje, razgovarali smo o tome kako da konkretno zajednički radimo na pilotiranju stambenog zadrugarstva u Srbiji – polazeći od konkretne grupe ljudi koja se već nekoliko meseci okuplja u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo. Teme o kojima smo bili najzainteresovaniji da razgovaramo su bile: sloga – zajedništvo – participacija, kako doći do prve grupe za pilot projekat stambenog zadrugarstva, mogućnosti finansiranja, definisanje granica između privatnog i zajedničkog, konkretni mogući zadaci u okviru grupe.

Neke od metoda diskusije koje smo isprobali na ovom susretu, a koji su se pokazali kao plodni, primenjivaćemo i ubuduće kako bismo aktivnosti što usklađenije usmerili ka realizaciji i potrebama zajednice.

Snimak ovog susreta ne delimo, ali delimo galeriju fotografija na kojoj se vidi atmosfera i deo razmena.

pametnija zgrada

Novo stambeno zadrugarstvo kao ključ za stambenu krizu

Zaslepljeni političkom, ekonomskom, ekološkom, kulturološkom i drugim krizama, gotovo da ne vidimo sveprisutnost STAMBENE KRIZE. Gde i kako živimo nije tema aktuelne politike. Nasuprot tržišnoj, to jest investitorskoj logici izgradi i prodaj, novo stambeno zadrugarstvo polazi od pretpostavke da stan nije roba i da se njime ne trguje i da građani, kroz udruživanje, mogu da grade alternative aktuelnom stambenom tržištu.

Mislimo da novo stambeno zadrugarstvo treba da ima važnu ulogu u promenama aktuelnih stambenih praksi i zato smo pozvali zajednicu građana i stručnjaka iz cele Srbije da o ovoj temi razgovaramo u okviru onlajn susreta  “Novo stambeno zadrugarstvo kao ključ za stambenu krizu”, održanom u četvrtak 11. aprila 2024.

Ovom prilikom smo na zajedničkom virtulenom stolu, oslikali, odmerili i pažljivo pogledali mnogobrojne elemente i alate koje već imamo na raspolaganju, da bismo uspostavili stanovanje kao resurs pojedinca i zajednice, stanovanje u kome se živi i kome se ne robuje. 

Video sa onlajn događaja održanog 11. aprila 2024.

  • Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Na ovom susretu Цentar za novo stambeno zadrugarstvo i udruženje Ko gradi grad su izašli iz svog fizičkog prostora i otvorili vrata ljudima i organizacijama širom Srbije. Kao uvod predstavili smo rezultate naših dosadašnjih istraživanja i aktivnosti i predložili neke strategije koje smo prepoznali kao pogodne za našu društvenu situaciju, kao i pravni i ekonomski okvir. Skup je okupio učesnike iz Beograda, Novog Sada, Niša, Pančeva, Zagreba, Njujorka, kao i predstavnike zainteresovanih organizacija – ADRA Srbija, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Arhitektonski fakultet, Ministarstvo prostora, Centar za politike emancipacije, Zelena energetska zadruga, Zeleno-levi front, Politička platforma – Solidarnost.

Tržište stanova u Beogradu i većim gradovima Srbije je veoma ograničeno – po podacima nezavisnih istraživača i nadležnog ministarstva svega 10% stanovništva može da kupi stan! Ovakvo tržište isključuje najveći deo populacije koja traži priuštivo stanovanje, stanovanje koje zaista može da zadovolji naše životne potrebe. Naše nedavno istraživanje, pokazalo je da je čak 23,8% građana Beograda zainteresovano za stambeno rešenje koje je dostupno i stabilno, a nije nužno u ličnom vlasništvu. 

Neprofitno stambeno zadrugarstvo nudi alternativu – kroz kolektivni način organizovanja, investiranja i upravljanja i kroz zajedničko vlasništvo i mehanizme koji sprečavaju spekulacije na tržištu. Udruženje Ko gradi grad je poslednjih pet godina posvetilo razvoju pravnih, poreskih i finansijskih aspekata ovog modela, kao i načinima za uključivanje zajednice i spremni smo da vam predstavimo istraživanja i zaključke do kojih smo došli. Takođe, zainteresovani smo i da prepoznamo pojedince i organizacije koji žele da na lokalnom nivou razvijaju temu neprofitnog stambenog zadrugarstva.

Ovaj događaj realizovan je u okviru projekta “Na pragu društvene promene: neprofitno stambeno zadrugarstvo kao ključ” koji finansira Evropska unija, a sprovodi ga Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu materijala isključivo je odgovorno udruženje Ko gradi grad i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

pametnija zgrada

Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva

Ako je stambeno zadrugarstvo zaista drugačije od konvencionalnog stanovanja da li su i prostori koje ono gradi ili naseljava drugačiji? Na susretu održanom 28. marta 2024, tlocrti stanova i zgrada su nam poslužili kao podloga za razgovor o tome kako drugačije organizovani stambeni prostori postaju osnova za stvaranje zajednica koja su otpornije, fleksibilnije, zdravije. Kako naš stambeni prostor može da bude i priuštiv i uzbudljiv, a ujedno i prostor oslobađanja i emancipacije.

Predavanje i razgovor pod nazivom “Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva” u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, vodili su arhitekte Pavle Stamenović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, koautor knjige “Budućnost stanovanja”, Ana Džokić i Mark Neilen, iz udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada. Oni su nas uveli u temu poređenjem primera beogradskih stanova iz 1970-ih sa zgradama i stanovima koji se trenutno proizvode za tržište nekretnina, čime su nam pomogli da razumemo promene stambenog tržišta koje živimo danas. Čuli smo kako su tzv. kružne veze između prostorija bile osnova fleksibilnosti tzv. Beogradskog stana iz 1970-ih, pitali se kako se smanjila dimenzija dnevnih soba, otkad imamo televizore u svakoj sobi, i gde je nestao špajz u trenutnoj tržišnoj stambenoj utakmici.

  • Audio snimak susreta “Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva” poslušajte ovde.
  • Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Veći deo susreta bio je posvećen zajedničkom gledanju, analizi i živom komentarisanju primera načina organizacije prostora – stanova  i zgrada – stambenih zadruga i organizacija Centraal Wonen iz Delfta (1981), Sargfabrik iz Beča (1996), Dreieck (1996) i Mehr als Wohnen (2016) iz Ciriha, De Warren iz Amsterdama (2023), La Borda iz Barselone (2018), kao i koncept-projekta za Sun Coop iz Londona (2019).

Primeri prostora stambenih zadruga otvorili su pitanje da li se odvajamo u individualne stambene jedinice ili pronalazimo snagu u zajedništvu, i pokazali kako može da izgleda život u zajednici u kojoj je osnovna jedinica prostora soba, a ne stan, kako tinejdžeri mogu rano da počnu da se osamostaljuju odlazeći samo dvoje vrata dalje, kako tzv. klaster stan funkcioniše kroz “ostrva” individualnih prostora utopljenih u meandrirani zajednički prostor. Sve to dalo nam je naznake kako bi mogao da izgleda zajednički život bez pritiska grupe: u kome svako može da učestvuje, a niko ne mora. 

Ovaj susret je pomalo nalikovao sastanku na kojem porodica odlučuje o najboljem rasporedu soba, stepenica, terasa i zajedno promišlja koje vrednosti određeni raspored elemenata stanovanja može doneti. U razgovoru nam se pridružila sociološkinja Marija Jakovljević, dajući svoje viđenje predstavljenih primera iz feminističke perspektive.

pametnija zgrada

Utopija i zajednica

Prepoznajemo da su dinamika, organizacija i funkcionisanje zajednica, kao što su i stambene zadruge, blisko povezani sa utopijskim mišljenjem. Zato smo u okviru serije susreta u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo 7. marta 2024. godine odškrinuli i ovu temu i to kroz filmsko veče, radionicu i razgovor. 

Zašto je važno da mislimo utopijski? S jedne strane tako otvaramo prostor za razgovor o nepostojećem, a mogućem – o novim mogućnostima. Zajednica je idealno mesto za rađanje i razvoj utopije, sveta u kojem je zamislivo da radite ono čemu se radujete i da živite bez straha. Kada spojimo zajednicu i utopijsko uplovljavamo u pregršt mogućnosti koje nas vode ka horizontu boljih svetova.

Podlogu za razmenu dala su nam tri filma o tri dosta različite namerne utopijske zajednice (intentional communities): 

  • Insert iz dokumentarno-igranog filma “Stvaranje Utopije” (deo o zajednici MORA MORA), autorskog dua Tellervo-Kalleinen, realizovan sa članovima i članicama četiri australijske namerne zajednice (intentional communities) koje su trajale/traju duže od trideset godina.
  • Kratak kilm “I am part of it” o urbanoj stambenoj zajednici iz Beča, nastaloj na mestu bivše fabrike mrtvačkih sanduka – Sargfabrik – čiji centar je zadružni bazen!
  • Dokumentrac o Eco Aldea Velatropa, zajednici koja je nastala u Buenos Airesu na mestu gde je planiran unvirezitetski kampus, prostor koji je zauzet i tokom 10 godina pretvoren u centar za eksperimentisanje znanjem i življenjem.

Nakon gledanja filmova, diskusija nam je pružila priliku da razmislimo i govorimo o stvarima koje možda nisu svakodnevno na našem repertoaru: da se pitamo šta je za nas utopija – da li je ona hir, ili je odgovor na duboku potrebu koja u ponuđenom društvu ne nalazi svoje ostvarenje; da li je 66 strana pravila za zajednički život ludost ili su ta pravila samo izraz vrednosti koje zajednica želi da živi i nisu nametnuta već ih je zajednica, i stvorila i izabrala?

Rekli smo: Utopije se javljaju u velikim društvenim pomerećajima / Mi smo uvek na korak do utopije / „Revoluciju ne možeš da kupiš i ne možeš da napraviš, možeš samo da je živiš.” (Ursula Le Gvin) / Na zajednicu treba gledati kao na obrazovni proces / Nikad nećemo postići da se utopimo.

  • Audio snimak susreta “Utopija i zajednica” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde.

Domaćin ovog susreta bio je Nikola Koruga, andragog, doktorand, entuzijasta i istraživač značaja utopije za obrazovanje odraslih, kreativno i kritičko mišljenje, kao i član stambene zadruge Pametnija zgrada. On nas je vodio kroz primere manje-više utopijskih zajednica od kojih možemo da naučimo kako da kreiramo i sačuvamo alterantive koje imaju transformativni potencijal. Na ovom susretu, o utopijskim zajednicama smo promišljali rekreiranjem zajedničke dnevne sobe u kojoj smo gledati delove pomenutih filmova, družili se i diskutovali.

pametnija zgrada

Institucije kao podrška ili kao davitelj?

Realno, novo stambeno zadrugarstvo u Srbiji započinjemo iz uslova koji su daleko od savršenih. Zanimljivo je ipak i da pažljivo pogledamo uzore iz drugih evropskih gradova: ono što se sada, u nekim delovima Evrope, čini kao uslovi kojima možemo samo da zavidimo, u većini slučajeva otpočelo je ne tako davno, i to kao nemoguća misija – slična našoj u Beogradu. 

U okviru susreta održanog 22. februara 2024. godine u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, Mark Neilen, Predrag Milić i Ana Džokić približili su nam iskustva nekoliko evropskih gradova: od uzlazne linije novog stambenog zadrugarstva na kojoj se nalazi grad Amsterdam, preko niza pokušaja koje je osujetio grad Roterdam, od kompleksnog i impresivnog stambenog sistema koji je izgradio grad Beč, u kome stambeno zadrugartsvo (sa drugim formama neprofitnog udruženog stanovanja) ispunjava gotovo četvrtinu stambenog fonda, do primera Barselone u kojoj je za samo osam godina uspostavljen sistem u kome nove stambene zadruge intenzivno sarađuju sa institucijama. Indikativno je da do promena stambenih politika dolazi na nivou gradova, i da je važno da su institucije i istinski zainteresovane i istrajne – kako bi se potencijal stambenog zadrugarstva zaista ostvario i uzeo maha.

  • Audio snimak susreta “Institucije kao podrška ili kao davitelj?” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:13:28, nakon čega se nastavlja diskusija sa Svetlanom Ristić.
  • Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Nakon prezentacije, sa Svetlanom Ristić, šefom odseka za stambenu politiku u Ministartsvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, ušli smo u živ, stručan i konstruktivan razgovor, kroz koji smo čuli osvrt na predstavljne premere. Razgovarali smo o tome šta bi u praksi bilo korisno, a šta realno primenjivo u Srbiji, i kako bismo mogli da formulišemo i pokrenemo proces otvaranja institucija i novih političkih aktera prema drugačijoj stambenoj realnosti.

pametnija zgrada

Novo stambeno zadrugarstvo – šta imamo, šta nedostaje?

U Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, 8. februara 2024. godine, iscrpno i sistematično predstavljeno je mnoštvo korisnih i praktičnih informacija vezanih za stambeno zadrugarstvo, sada i ovde: šta je to što je spremno, dostupno, na raspolaganju, a šta je to što je prepreka, što nedostaje, što je izazov – pravno, finansijski, logistički.

Pokušali smo da u jednom susretu sumiramo višegodišnji rad i istraživanja udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada i pripremimo detaljnu i sadržajnu mapu svega onoga što mislimo da može da bude od pomoći grupi ljudi koja želi da živi na udruženi način: od procedure osnivanja zadruge do važećeg pravnog i finansijskog okvira, od modela finansiranja, do prepoznavanja i definisanja vrednosti koje će odrediti karakter grupe koja se okuplja, od mentorskog programa koji udruženje Ko gradi grad razvija.

  • Audio snimak susreta “Novo stambeno zadrugarstvo – šta imamo, šta nedostaje?” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:34:35, nakon čega se nastavlja diskusija.

Zaključak je da je zaista puno toga već urađeno, da razne vrste podrške i mogućnosti i znanja postoje, ali i da do zrelosti društvene situacije i spremnosti na ovakve, drugačije načine stanovanja – posla još ima. Sasvim prirodno, na ovu temu se nadovezujemo na sledećem susretu, 22. februara kada govorimo o podržavajućim javnim politikama, onim koje mogu stambenom zadrugarstvu da daju raketni pogon.

pametnija zgrada

Raznolikost stambeno-zadružnih pristupa

U Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, 25. januara 2024. godine, započeli smo predstavljanje raznolikosti i bogatstva pristupa zadružnog stanovanja. Zato što stambeno zadrugarstvo nije koncept koji je moguće samo mehanički presaditi u novu sredinu, i zato da bismo oslobodli imaginaciju, i bili u stanju da zamislimo novo stambeno zadrugarstvo verzija Srbija, prepoznali smo da je potrebno da upoznamo diverzitet stambenog zadrugarstva.

Na ovom susretu – kroz primere stambenih zadruga De Warren iz Amsterdama, najveće švajcarske stambene zadruge ABZ iz Ciriha i češke zadruge Racek iz Dečina, koje su lično imali prilke da upoznaju – Ana Džokić i Mark Neilen, govorili su o tome kako izgleda kada zadruga sa hiljadama stanara postoji preko 100 godina, a kako kada grupa ljudi tek počinje da formira zajednički život, kako izgleda kada za finansiranje zadružnog projekta postoje banke i institucije, a kako kada se za kupovinu zgrade istrese sve što grupa ima, uključe rodbina, prijatelji i šira zajednica, kako izgleda kada stanari usele visoko standardnu zadružnu zgradu, a kako kada se naseli i u hodu adaptira stara, zapuštena vila.

  • Audio snimak susreta “Raznolikost stambeno-zadružnih pristupa” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:20:50, nakon čega se nastavlja diskusija.

Ovaj susret i razgovor nakon njega mapirali su čitav niz pitanja kao i mogućih pravaca za dalji rad Цentra za novo sambeno zadrugarstvo: koliko je (ne)poverenje u ljude ili u državni sistem važno prilikom formiranja stambenih zadruga, koliko je važna solidarnost i širi pogled na društvene tokove, koliko je važna dobra komunikacija i uspešno zajedničko rešavanje konflikata, šta je specifičnost našeg lokalnog konteksta, na koji tačno način stambene zadruge mogu doprineti preko potrebnoj regeneraciji društva.

pametnija zgrada
1 2 3 … 12