Novo i uzbudljivo izranjanja naše teme stambenog zadrugarstva – kroz trodnevni program U lobiju zadružne budućnosti, – od 11. do 13. juna 2026. u prostoru-domaćinu, nekadašnjem Hotelu Beograd (ugao Balkanske i Nemanjine).

Pozivamo vas da nam se pridružite u petak i subotu od 18 časova (vrata su otvorena od 17.30).

U petak, 12. juna, kroz Zadružno sazvučje, osluškujemo kako se od pojedinačnih inicijativa, potreba i znanja gradi zajednička infrastruktura solidarnosti – od finansijskih zadruga i mreža uzajamne podrške do novih modela stanovanja i zajedničkog upravljanja. O pletenju zadružnog ekosistema razgovaramo sa Goranom Jerasom iz Zadruge za etično finansiranje (ZEF, Hrvatska), predstavnicima MOBA-e i drugim pionirskim zadrugama, a veče nastavljamo uz Mokoš muzički kolektiv i zajedničku potragu za harmonijom.

U subotu, 13. juna, kroz Glasove zgrade o kojoj sanjamo, vraćamo se temi novog stambenog zadrugarstva. Prolazeći kroz prostore nekadašnjeg Hotela Beograd, članovi Stambene zadruge Pametnija zgrada daće glas raznolikim zadružnim iskustvima iz različitih krajeva sveta, a potom podeliti i svoje motive da se stambeno zadrugarstvo ponovo skući u Beogradu i Srbiji. Veče završavamo uz neočekivani dub-experience bend iznenađenja!

U nastavku i na ovo linku se nalazi deteljan program.

Pridružite nam se u lobiju zadružne budućnosti!

–
Događaj U lobiju zadružne budućnosti nastavak je aktivnosti Цentra za novo stambeno zadrugarstvo, koji su 2023. godine u Beogradu pokrenuli Stambena zadruga Pametnija zgrada i udruženje Ko gradi grad. Program organizujemo u saradnji sa MOBA Housing SCE, kao deo projekta CHOICE – Community-led Housing for Inclusion, Climate & Equity. 

Tokom četvrtka i petka, pre javnog dela programa, održaćemo nekoliko stručnih radnih razgovora i sesija.

Kako zapravo nastaje jedna stambena zadruga?

Od prvog razgovora ljudi koji žele da žive drugačije, preko traženja lokacije i osmišljavanja zajedničkog projekta, do izgradnje zgrade i zajednice koja njome upravlja — taj proces je retko linearan i gotovo nikada jednostavan.

U vremenu sve izraženije stambene krize, ovakvi procesi postaju sve važniji, posebno u zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope, gde inicijative zajedničkog stanovanja često nastaju bez institucionalne podrške i jasnih putokaza.

U okviru projekta Enablers4Housing pokušali smo da taj proces učinimo vidljivijim i razumljivijim. Kroz rad sa zajednicama u Beogradu razvili smo Kuvar za podršku razvoju zajednica novog stambenog zadrugarstva i Navigacionu mapu — skup alata i metoda koji mogu pomoći grupama da započnu i razvijaju zadružne stambene projekte.

Kuvar

Publikacija Kuvar za podršku razvoju zajednica novog stambenog zadrugarstva (link) sabira iskustva i metode koja smo kroz godine rada razvijali u okviru Ko gradi grad, ali i nove alate koji su u okviru ovog projekta prvi put razvijeni i testirani u radu sa članovima stambene zadruge Pametnija zgrada.

Kuvar nije zamišljen kao linearno uputstvo, već kao zbirka alata i praktičnih metoda koji mogu pomoći grupama da razumeju različite faze razvoja stambene zajednice. Istovremeno, on je i alat koji ćemo koristiti u daljem radu sa inicijativama koje žele da pokrenu stambeno-zadružne projekte u kolektivnom vlasništvu.

Navigaciona mapa

Kuvar prati Navigaciona mapa (link), vizuelni pregled procesa razvoja jedne stambene zajednice. Mapa prikazuje deset mogućih koraka — od okupljanja grupe, preko razumevanja potreba i traženja lokacije, do razvoja projekta i zajedničkog života u zgradi.

U praksi, ovaj put retko je pravolinijski. Grupe se često vraćaju korak unazad, menjaju smer ili otkrivaju nova pitanja. Zato mapa služi kao orijentir kroz kompleksan proces, a ne kao striktno uputstvo.

Proces

Materijali predstavljeni u Kuvaru nisu nastali kao teorijski priručnik, već kroz dugogodišnji rad sa zajednicama i testiranje različitih metoda u praksi.

Tokom trajanja projekta proces je uključivao:

• sistematizaciju postojećih materijala i iskustava Ko gradi grad
• radionice sa članovima stambene zadruge Pametnija zgrada
• razvoj i testiranje novih metoda za grupni rad
• studijske posete i razmenu sa međunarodnim projektima zadružnog stanovanja
• javne događaje i popularizaciju teme stambenog zadrugarstva

Paralelno sa ovim procesom u Beogradu, partnerska organizacija ACREDiz Budimpešte razvijala je sopstveni kurikulum kroz rad sa zajednicama u Mađarskoj.

Siže rezultata projekta na engleskom možete naći ovde: Empowering bottom-up housing: an overview of the ENABLERS4HOUSING project (project summary in English).

O projektu

Enablers4Housing je projekat realizovan tokom 2024. i 2025. godine u okviru programa Erasmus+ (KA210-ADU – Small-scale partnerships in adult education). Puni naziv projekta je: Developing learning materials for prospective residents of community-led affordable housing projects. Referenca projekta: KA210-ADU-48937F09.

Ko gradi grad (Beograd)
ACRED – Szövetség a Közösségi Ingatlanfejlesztésért (Budimpešta)

Finansirano sredstvima Evropske unije. Izneseni stavovi i mišljenja su stavovi i mišljenja autora i ne moraju se podudarati sa stavovima i mišljenjima Evropske unije ili Fondacije Tempus. Ni Evropska unija ni Fondacija Tempus ne mogu se smatrati odgovornima za njih.

Plejlista Uvod u novo stambeno zadrugarstvo je zbirka predavanja u kojim smo pokrili sva osnovna važna znanja koja će vam biti korisna ako mislite da zaplovite stambeno-zadružnim vodama. Predavanja su sabrala naša znanja prikazana kroz primere i priče, okupila niz stručnjaka, i nastala kroz ko-kreativni proces sa učesnicima, u okviru rada Цentra za novo stambeno zadrugarstvo. Za svako predavanje ćete naći siže, prezentaciju, audio-snimak.

Zašto zadrugarstvo nekad i zašto danas?

Raznolikost stambeno-zadružnih pristupa

Novo stambeno zadrugarstvo – šta imamo, šta nedostaje?

Institucije kao podrška ili kao davitelj?

Utopija i zajednica

Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva

Novo stambeno zadrugarstvo kao ključ za stambenu krizu

Harmonija, trud, strpljenje i druge važne reči

Šta je recept za ukusan zadružni budžet?

Pozivamo vas da nam se pridružite da zajedno učinimo sledeći korak ka stvaranju nove stambene stvarnosti u Srbiji! Festival stambenog zadrugarstva ovog oktobra u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo!

Izložba “KAKO I GDE ĆEMO ŽIVETI? Beograd u susretu sa talasom novog stambenog zadrugarstva u Barseloni” i čitav niz vođenih tura, razgovora i radionica. Izaberite događaj (ili više njih) koji najviše odgovara vašim interesovanjima, dođite, dovedite prijatelje, komšije, kolege, mamu, bratanca… Drugačije stanovanje je moguće! 

Na izložbi koju od 9. do 31. oktobra organizujemo u Drinčićevoj 20, predstavljamo zadivljujuću pojavu zadružnih stambenih projekata u Barseloni i prenosimo iskustva uzbudljivog i hrabrog razvoja stambene kulture koji se tamo odigrao proteklih petnaest godina. Smatramo da su put koji su građani, arhitekte i uprava grada Barselone prošli inspirativni i da predstavljaju moguću smernicu za odgovore na stambenu krizu koja se širi i našim regionom. Verujemo da je nakon godinu dana intenzivnih aktivnosti Цentra za novo stambeno zadrugarstvo pravi trenutak da se ova tema kroz edukaciju i dijalog razvije i u široj javnosti.

PROGRAM:

Izložba je za javnost otvorena od 9. do 31. oktobra, sredom, četvrtkom, petkom i subotom u periodu od 16 do 20 časova. Vođenim turama se možete pridružiti četvrtkom i subotom od 18 časova. Adresa: Цentar za novo stambeno zadrugarstvo, Drinčićeva 20, Beograd.

• Sreda 9. oktobar 18:00, Kulturni centar Beograda – javno predavanje – La Borda: kako je jedna zadružna zgrada pomakla grad. Karles Baižes Kampruvi – arhitekta i sociolog, član arhitektonske zadruge Lacol i stanar stambene zadruge La Borda, Barselona
• Četvrtak, 10. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Zašto pokrećemo zadruge danas? Ko gradi grad (Marc Neelen, Predrag Milić) i članovi MOBE (Budimpešta, Zagreb, Beograd)
• Četvrtak, 17. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Novi svet se rađa. Ko gradi grad (Ana Džokić) i Vladimir Terzić i Danica Čolakov (apsolventi sociologije, mladi istraživači) i Svetomir Nikolić (Platforma Solidarnost)
• Subota,19. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Stambene zadruge 101: za komšije, porodicu, prijatelje. Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada: Ana Džokić, Nataša Žugić i Vesna Jovanović
• Četvrtak, 24. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Zeleni gradovi vole stambene zadruge. Ko gradi grad (Milja Vuković) i Davor Končalović (mašinski inženjer, Fakultet inženjerskih nauka, Kragujevac) i Ivan Simić (arhitekta, Arhitektonski fakultet, Beograd)
• Subota, 26. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor – Drugost zajedno. Pametnija zgrada (Nikola Koruga, andragog) i Marija Jakovljević i Nataša Ivaneža (sociološkinje)
• Četvrtak, 31. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i zatvaranje izložbe – Bacanje udica u budućnost. Ko gradi grad i Irena Ristić (Hop.La! / Fakultet dramskih umetnosti, Beograd)

Preuzmite celokupan program u PDF formatu.

Izložbu “KAKO I GDE ĆEMO ŽIVETI? Beograd u susretu sa talasom novog stambenog zadrugartsva u Barseloni” realizuje Цentar za novo stambeno zadrugarstvo, koji su pokrenuli udruženje Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada. Izložbu realizujemo u saradnji sa Gradskim većem Barselone, Gradskim institutom za stanovanje i obnovu Barselone i arhitektonskom zadrugom Lacol. Izložbu realizujemo u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd, i uz podršku Solidarnog fonda najveće švajcarske stambene zadruge ABZ. Prostor u Drinčićevoj 20 obezbeđen je u saradnji sa Kolektivom Arhitekata. Deo programa tokom trajanja izložbe podržan je u okviru projekta “Na pragu društvene promene: Neprofitno stambeno zadrugarstvo kao ključ” koji finansira Evropska unija, a sprovodi ga Trag fondacija partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. 

Za sadržinu materijala isključivo je odgovoran Ko gradi grad i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Sve je to lepo i krasno ali kako ćemo finansirati projekte stambenih zadruga? Na desetom,  pretposlednjem u nizu susreta koje organizujemo u zimsko-prolećnoj sezoni, govorili smo o izazovima finansiranja, ali i o tome kako ono može biti ne samo opterećenje i muka, već može čak biti oslobađajuće i regenerativno za zajednicu. Koji su to zanimljivi, korisni i inovativni primeri različitih pristupa budžetiranju? Odakle sve novac može da bude prikupljen? Kako da finansijska struktura bude kreirana tako da odražava zadružne vrednosti? Kako upotrebiti tačne sastojke i zgotoviti zadružni budžet po našem ukusu?

U četvrtak 30. maja, u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, govorili su Ana Džokić i Mark Neilen (iz udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada) i Mirjana Šakić, stručnjakinja u polju socijalnog finansiranja sa dugogodišnjim iskustvom rada u banci.

U prvom delu susreta Ana i Mark ukratko su analizirali “procentualne pitice”  nekoliko primera budžeta konkretnih stambenih zadruga, od kojih smo se sa nekima već upoznali, kroz njihove prostorne i organizacione principe, na ranijim susretima u Цentru. Potom je naša bliska saradnica Mirjana Šakić iskoristila ove primere da nam ukaže na postojeće i inovativne mehanizame finansiranja. Zatim smo, u interaktivnom delu okupljanja, sa Mirjanom posebno osvetlili segment budžeta koji se odnosi na naše lično učešće i doprinos prilikom uspostavljanja jednog stambenog zadružnog projekta.

Audio snimak ovog predavanja poslušajte ovde, diskusija od 1:33:12.

Prezentaciju sa primerima zadružnih budžeta možete preuzeti ovde (pdf). Prezentaciju Mirjane Šakić o načinima finansiranja stambenih zadruga preuzimte ovde (pdf).

Jedan zaključak do kojeg smo došli mogao bi biti: koliko stambenih zadruga, toliko različitih budžeta! Od onih zadružnih projekata za čiju je realizaciju presudan bio povoljan kredit neke etičke banke, do onih koji su novac uzimali samo od sebe, prijatelja i porodice. Čuli smo čitav niz i duhovitih i inspirativnih i zabrinjavajućih i podsticajnih informacija.

Zanimljivo je i to da je pre samo par godina i u Holandiji bilo veoma teško ili čak nemoguće doći do kredita ako ga tražite za zadružni stambeni projekat, pa je u pomoć jednom od pionirskih projekata (zadruga De Warren) pritekla nemačka etička banka. Bilo je korisno videti i kako izgleda inovativni budžet britanske zadruge Lilac, koji je dosta kompleksan, ali zamišljen tako da bude dugoročno priuštiv i održiv za zadrugare i da mogućnost učešća ljudima sa različitim finansijskim mogućnostima. Čuli smo i za čitav niz bankarskih alata i proizvoda pogodnih i korisnih za stambene zadruge, koji su sasvim različito dostupni u različitim zemljama. 

U demonstraciji smo prilikom ovog susreta koristiti i jestive “procentualne pitice”, kako bismo pitanje finansija osvestili svi čulima.

Šta znači stanovati u jednom samoorganizovanom stambenom projektu? Zašto i kako nastaju takvi projekti i ko u njima živi? Kako se ljudi u njima organizuju, na koji način donose odluke i sa kakvim se problemima i izazovima susreću? Da li je sve čista ljubav i harmonija, ili pak preovladavaju nesporazumi i sukobi? U četvrtak 9. maja, u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, o svom iskustvu života u samoorganizovanoj stambenom projektu govorio je Petar Atanacković, aktivista i istraživač (sa fokusom na stanovanju) i od 2010. godine član stambenog projekta Projekthaus Potsdam, koji je deo široke mreže Mitshojzer sindikata (Mietshäuser syndikat), koja ima preko 190 članica – različitih stambenih projekata širom Nemačke. 

Mitshojzer sindikat je velika organizacija koja stvara trajnu imovinu zajednice, obezbeđuje stabilne socijalne rente i solidarno finansira nove stambene projekte. Nakon prezentacije o načinu organizovanja i specifičnostima funkcionisanja Mitshojzer sindikata kao i svedočanstva o praktičnim aspektima svakodnevnog života u jednom samoorganizovanom stambenom projektu, otvorili smo razgovor i živu diskusiju za pitanja i iskustva svih učesnika razgovora.

Snimak onlajn predavanja i diskusije “Harmonija, trud, strpljenje i druge važne reči: iskustva života u samoorganizovanom stambenom projektu Mitshojzer sindikata”

Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Projecthaus Potsdam (2005) je samoorganizovani kolektivni stambeni projekat osnovan sa ciljem da se u njemu živi i da promoviše društvene, ekološke i inkluzivne ideje za budućnost. U njemu stanuje 35 ljudi i čine ga tri kuće sa radionicama (za obradu drveta, gline, metala i tekstila) i kancelarijski prostor za rad na projektima civilnog društva. On je mesto za rad na razvoju društva zasnovanog na solidarnosti. U projektnoj kući žive i rade ljudi različitog uzrasta i porekla. Projektna kuća je zasnovana na principima “društvenih centara” koji su se poslednjih godina pojavili u mnogim zemljama širom sveta.

Na ovom susretu puno nam je značilo to što smo mogli da čujemo praktične detalje organizacije i svakodnevnog života i poslovanja jedne samoupravne stambene jedinice, po načinu funkcionisanja veoma slične stambenim zadrugama.

Ako je stambeno zadrugarstvo zaista drugačije od konvencionalnog stanovanja da li su i prostori koje ono gradi ili naseljava drugačiji? Na susretu održanom 28. marta 2024, tlocrti stanova i zgrada su nam poslužili kao podloga za razgovor o tome kako drugačije organizovani stambeni prostori postaju osnova za stvaranje zajednica koja su otpornije, fleksibilnije, zdravije. Kako naš stambeni prostor može da bude i priuštiv i uzbudljiv, a ujedno i prostor oslobađanja i emancipacije.

Predavanje i razgovor pod nazivom “Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva” u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, vodili su arhitekte Pavle Stamenović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, koautor knjige “Budućnost stanovanja”, Ana Džokić i Mark Neilen, iz udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada. Oni su nas uveli u temu poređenjem primera beogradskih stanova iz 1970-ih sa zgradama i stanovima koji se trenutno proizvode za tržište nekretnina, čime su nam pomogli da razumemo promene stambenog tržišta koje živimo danas. Čuli smo kako su tzv. kružne veze između prostorija bile osnova fleksibilnosti tzv. Beogradskog stana iz 1970-ih, pitali se kako se smanjila dimenzija dnevnih soba, otkad imamo televizore u svakoj sobi, i gde je nestao špajz u trenutnoj tržišnoj stambenoj utakmici.

• Audio snimak susreta “Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva” poslušajte ovde.

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Veći deo susreta bio je posvećen zajedničkom gledanju, analizi i živom komentarisanju primera načina organizacije prostora – stanova  i zgrada – stambenih zadruga i organizacija Centraal Wonen iz Delfta (1981), Sargfabrik iz Beča (1996), Dreieck (1996) i Mehr als Wohnen (2016) iz Ciriha, De Warren iz Amsterdama (2023), La Borda iz Barselone (2018), kao i koncept-projekta za Sun Coop iz Londona (2019).

Primeri prostora stambenih zadruga otvorili su pitanje da li se odvajamo u individualne stambene jedinice ili pronalazimo snagu u zajedništvu, i pokazali kako može da izgleda život u zajednici u kojoj je osnovna jedinica prostora soba, a ne stan, kako tinejdžeri mogu rano da počnu da se osamostaljuju odlazeći samo dvoje vrata dalje, kako tzv. klaster stan funkcioniše kroz “ostrva” individualnih prostora utopljenih u meandrirani zajednički prostor. Sve to dalo nam je naznake kako bi mogao da izgleda zajednički život bez pritiska grupe: u kome svako može da učestvuje, a niko ne mora. 

Ovaj susret je pomalo nalikovao sastanku na kojem porodica odlučuje o najboljem rasporedu soba, stepenica, terasa i zajedno promišlja koje vrednosti određeni raspored elemenata stanovanja može doneti. U razgovoru nam se pridružila sociološkinja Marija Jakovljević, dajući svoje viđenje predstavljenih primera iz feminističke perspektive.

U Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, 8. februara 2024. godine, iscrpno i sistematično predstavljeno je mnoštvo korisnih i praktičnih informacija vezanih za stambeno zadrugarstvo, sada i ovde: šta je to što je spremno, dostupno, na raspolaganju, a šta je to što je prepreka, što nedostaje, što je izazov – pravno, finansijski, logistički.

Pokušali smo da u jednom susretu sumiramo višegodišnji rad i istraživanja udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada i pripremimo detaljnu i sadržajnu mapu svega onoga što mislimo da može da bude od pomoći grupi ljudi koja želi da živi na udruženi način: od procedure osnivanja zadruge do važećeg pravnog i finansijskog okvira, od modela finansiranja, do prepoznavanja i definisanja vrednosti koje će odrediti karakter grupe koja se okuplja, od mentorskog programa koji udruženje Ko gradi grad razvija.

• Audio snimak susreta “Novo stambeno zadrugarstvo – šta imamo, šta nedostaje?” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:34:35, nakon čega se nastavlja diskusija.

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Zaključak je da je zaista puno toga već urađeno, da razne vrste podrške i mogućnosti i znanja postoje, ali i da do zrelosti društvene situacije i spremnosti na ovakve, drugačije načine stanovanja – posla još ima. Sasvim prirodno, na ovu temu se nadovezujemo na sledećem susretu, 22. februara kada govorimo o podržavajućim javnim politikama, onim koje mogu stambenom zadrugarstvu da daju raketni pogon.

U Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, 25. januara 2024. godine, započeli smo predstavljanje raznolikosti i bogatstva pristupa zadružnog stanovanja. Zato što stambeno zadrugarstvo nije koncept koji je moguće samo mehanički presaditi u novu sredinu, i zato da bismo oslobodli imaginaciju, i bili u stanju da zamislimo novo stambeno zadrugarstvo verzija Srbija, prepoznali smo da je potrebno da upoznamo diverzitet stambenog zadrugarstva.

Na ovom susretu – kroz primere stambenih zadruga De Warren iz Amsterdama, najveće švajcarske stambene zadruge ABZ iz Ciriha i češke zadruge Racek iz Dečina, koje su lično imali prilke da upoznaju – Ana Džokić i Mark Neilen, govorili su o tome kako izgleda kada zadruga sa hiljadama stanara postoji preko 100 godina, a kako kada grupa ljudi tek počinje da formira zajednički život, kako izgleda kada za finansiranje zadružnog projekta postoje banke i institucije, a kako kada se za kupovinu zgrade istrese sve što grupa ima, uključe rodbina, prijatelji i šira zajednica, kako izgleda kada stanari usele visoko standardnu zadružnu zgradu, a kako kada se naseli i u hodu adaptira stara, zapuštena vila.

• Audio snimak susreta “Raznolikost stambeno-zadružnih pristupa” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:20:50, nakon čega se nastavlja diskusija.

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Ovaj susret i razgovor nakon njega mapirali su čitav niz pitanja kao i mogućih pravaca za dalji rad Цentra za novo sambeno zadrugarstvo: koliko je (ne)poverenje u ljude ili u državni sistem važno prilikom formiranja stambenih zadruga, koliko je važna solidarnost i širi pogled na društvene tokove, koliko je važna dobra komunikacija i uspešno zajedničko rešavanje konflikata, šta je specifičnost našeg lokalnog konteksta, na koji tačno način stambene zadruge mogu doprineti preko potrebnoj regeneraciji društva.

Prvi susret u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, u 2024. godini, održan je 18. januara. Imali smo dvadesetak stolica a preko trideset veoma zainteresovanih učesnika predavanja i razgovora. Kako to? Zato što postoji višak praznih stanova, a manjak ljudi koji mogu da za sebe kupe stan. Zato što je tržište stanova destruktivno. Zato što trenutna stambena politika nedovoljno brine o građanima. Zato nas je na ovom susretu bilo više nego stolica koje smo imali.

Na ovom susretu Цentra za novo stambeno zadrugarstvo razgovarali smo o tome: kako su i zašto nastale prve stambene zadruge, kako je stambeno zadrugarstvo izgledalo 1960-ih i 1970-ih, na konkretnim primerima i iskustvima, i koji su savremeni, aktuelni, gorući razlozi zašto stambeno zadrugarstvo, u novom obliku, može i treba da se opet uspostavi. O pojmu i definicijama zadrugarstva u Evropi i kod nas, kao i o tome zašto su danas članovi nekoliko zadruga govorili su Ana Džokić i Mark Neilen (iz udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada). Arhitekta Danica Prodanović predstavila je lična iskustva života i originalnu dokumentaciju o nastanku beogradskog naselja od 30-ak dvojnih kuća u Višnjičkoj banji, koje je krajem 1960-ih nastalo kao plod zadružnog udruživanja i rada stambene zadruge “Vlasina” – čiji su članovi bili njeni roditelji.

• Audio snimak susreta “Zašto zadrugarstvo nekad i zašto danas?” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:18:05, nakon čega se nastavlja diskusija.

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Cilj ovog susreta bio je da utvrdimo šta, osim same reči – zadruga, tačno znamo o zadružnom funkcionisanju, principima, izazovima dobrobitima? Želeli smo da predstavimo, vrlo ukratko, istoriju zadrugarstva – kako su i zašto prve savremene zadruge osnovane sredinom 19. veka, na koje ekonomske i društvene izazove je njihovo nastajanje bilo odgovor? Postoje li u tim okolnostima sličnosti sa sadašnjim trenutkom? Znamo li kako je zadrugarstvo ukorenjeno u našem društvu, koje vrednosti ono predstavlja u praksi? I, najvažniji cilj našeg susreta bio je da razgovaramo o tome koji su razlozi za to da zadružno funkcionisanje ponovo postaje aktuelno? U razmeni nakon predavanja osetili smo i naslutili regenerativne i transformativne prakse koje novo stambeno zadrugarstvo može da nam donese sada i ovde.