Prepoznajemo da su dinamika, organizacija i funkcionisanje zajednica, kao što su i stambene zadruge, blisko povezani sa utopijskim mišljenjem. Zato smo u okviru serije susreta u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo 7. marta 2024. godine odškrinuli i ovu temu i to kroz filmsko veče, radionicu i razgovor. 

Zašto je važno da mislimo utopijski? S jedne strane tako otvaramo prostor za razgovor o nepostojećem, a mogućem – o novim mogućnostima. Zajednica je idealno mesto za rađanje i razvoj utopije, sveta u kojem je zamislivo da radite ono čemu se radujete i da živite bez straha. Kada spojimo zajednicu i utopijsko uplovljavamo u pregršt mogućnosti koje nas vode ka horizontu boljih svetova.

Podlogu za razmenu dala su nam tri filma o tri dosta različite namerne utopijske zajednice (intentional communities): 

• Insert iz dokumentarno-igranog filma “Stvaranje Utopije” (deo o zajednici MORA MORA), autorskog dua Tellervo-Kalleinen, realizovan sa članovima i članicama četiri australijske namerne zajednice (intentional communities) koje su trajale/traju duže od trideset godina.
• Kratak kilm “I am part of it” o urbanoj stambenoj zajednici iz Beča, nastaloj na mestu bivše fabrike mrtvačkih sanduka – Sargfabrik – čiji centar je zadružni bazen!
• Dokumentrac o Eco Aldea Velatropa, zajednici koja je nastala u Buenos Airesu na mestu gde je planiran unvirezitetski kampus, prostor koji je zauzet i tokom 10 godina pretvoren u centar za eksperimentisanje znanjem i življenjem.

Nakon gledanja filmova, diskusija nam je pružila priliku da razmislimo i govorimo o stvarima koje možda nisu svakodnevno na našem repertoaru: da se pitamo šta je za nas utopija – da li je ona hir, ili je odgovor na duboku potrebu koja u ponuđenom društvu ne nalazi svoje ostvarenje; da li je 66 strana pravila za zajednički život ludost ili su ta pravila samo izraz vrednosti koje zajednica želi da živi i nisu nametnuta već ih je zajednica, i stvorila i izabrala?

Rekli smo: Utopije se javljaju u velikim društvenim pomerećajima / Mi smo uvek na korak do utopije / „Revoluciju ne možeš da kupiš i ne možeš da napraviš, možeš samo da je živiš.” (Ursula Le Gvin) / Na zajednicu treba gledati kao na obrazovni proces / Nikad nećemo postići da se utopimo.

• Audio snimak susreta “Utopija i zajednica” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde.

Domaćin ovog susreta bio je Nikola Koruga, andragog, doktorand, entuzijasta i istraživač značaja utopije za obrazovanje odraslih, kreativno i kritičko mišljenje, kao i član stambene zadruge Pametnija zgrada. On nas je vodio kroz primere manje-više utopijskih zajednica od kojih možemo da naučimo kako da kreiramo i sačuvamo alterantive koje imaju transformativni potencijal. Na ovom susretu, o utopijskim zajednicama smo promišljali rekreiranjem zajedničke dnevne sobe u kojoj smo gledati delove pomenutih filmova, družili se i diskutovali.

Realno, novo stambeno zadrugarstvo u Srbiji započinjemo iz uslova koji su daleko od savršenih. Zanimljivo je ipak i da pažljivo pogledamo uzore iz drugih evropskih gradova: ono što se sada, u nekim delovima Evrope, čini kao uslovi kojima možemo samo da zavidimo, u većini slučajeva otpočelo je ne tako davno, i to kao nemoguća misija – slična našoj u Beogradu. 

U okviru susreta održanog 22. februara 2024. godine u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, Mark Neilen, Predrag Milić i Ana Džokić približili su nam iskustva nekoliko evropskih gradova: od uzlazne linije novog stambenog zadrugarstva na kojoj se nalazi grad Amsterdam, preko niza pokušaja koje je osujetio grad Roterdam, od kompleksnog i impresivnog stambenog sistema koji je izgradio grad Beč, u kome stambeno zadrugartsvo (sa drugim formama neprofitnog udruženog stanovanja) ispunjava gotovo četvrtinu stambenog fonda, do primera Barselone u kojoj je za samo osam godina uspostavljen sistem u kome nove stambene zadruge intenzivno sarađuju sa institucijama. Indikativno je da do promena stambenih politika dolazi na nivou gradova, i da je važno da su institucije i istinski zainteresovane i istrajne – kako bi se potencijal stambenog zadrugarstva zaista ostvario i uzeo maha.

• Audio snimak susreta “Institucije kao podrška ili kao davitelj?” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:13:28, nakon čega se nastavlja diskusija sa Svetlanom Ristić.

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Nakon prezentacije, sa Svetlanom Ristić, šefom odseka za stambenu politiku u Ministartsvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, ušli smo u živ, stručan i konstruktivan razgovor, kroz koji smo čuli osvrt na predstavljne premere. Razgovarali smo o tome šta bi u praksi bilo korisno, a šta realno primenjivo u Srbiji, i kako bismo mogli da formulišemo i pokrenemo proces otvaranja institucija i novih političkih aktera prema drugačijoj stambenoj realnosti.