Zaslepljeni političkom, ekonomskom, ekološkom, kulturološkom i drugim krizama, gotovo da ne vidimo sveprisutnost STAMBENE KRIZE. Gde i kako živimo nije tema aktuelne politike. Nasuprot tržišnoj, to jest investitorskoj logici izgradi i prodaj, novo stambeno zadrugarstvo polazi od pretpostavke da stan nije roba i da se njime ne trguje i da građani, kroz udruživanje, mogu da grade alternative aktuelnom stambenom tržištu.

Mislimo da novo stambeno zadrugarstvo treba da ima važnu ulogu u promenama aktuelnih stambenih praksi i zato smo pozvali zajednicu građana i stručnjaka iz cele Srbije da o ovoj temi razgovaramo u okviru onlajn susreta  “Novo stambeno zadrugarstvo kao ključ za stambenu krizu”, održanom u četvrtak 11. aprila 2024.

Ovom prilikom smo na zajedničkom virtulenom stolu, oslikali, odmerili i pažljivo pogledali mnogobrojne elemente i alate koje već imamo na raspolaganju, da bismo uspostavili stanovanje kao resurs pojedinca i zajednice, stanovanje u kome se živi i kome se ne robuje. 

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Na ovom susretu Цentar za novo stambeno zadrugarstvo i udruženje Ko gradi grad su izašli iz svog fizičkog prostora i otvorili vrata ljudima i organizacijama širom Srbije. Kao uvod predstavili smo rezultate naših dosadašnjih istraživanja i aktivnosti i predložili neke strategije koje smo prepoznali kao pogodne za našu društvenu situaciju, kao i pravni i ekonomski okvir. Skup je okupio učesnike iz Beograda, Novog Sada, Niša, Pančeva, Zagreba, Njujorka, kao i predstavnike zainteresovanih organizacija – ADRA Srbija, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Arhitektonski fakultet, Ministarstvo prostora, Centar za politike emancipacije, Zelena energetska zadruga, Zeleno-levi front, Politička platforma – Solidarnost.

Tržište stanova u Beogradu i većim gradovima Srbije je veoma ograničeno – po podacima nezavisnih istraživača i nadležnog ministarstva svega 10% stanovništva može da kupi stan! Ovakvo tržište isključuje najveći deo populacije koja traži priuštivo stanovanje, stanovanje koje zaista može da zadovolji naše životne potrebe. Naše nedavno istraživanje, pokazalo je da je čak 23,8% građana Beograda zainteresovano za stambeno rešenje koje je dostupno i stabilno, a nije nužno u ličnom vlasništvu. 

Neprofitno stambeno zadrugarstvo nudi alternativu – kroz kolektivni način organizovanja, investiranja i upravljanja i kroz zajedničko vlasništvo i mehanizme koji sprečavaju spekulacije na tržištu. Udruženje Ko gradi grad je poslednjih pet godina posvetilo razvoju pravnih, poreskih i finansijskih aspekata ovog modela, kao i načinima za uključivanje zajednice i spremni smo da vam predstavimo istraživanja i zaključke do kojih smo došli. Takođe, zainteresovani smo i da prepoznamo pojedince i organizacije koji žele da na lokalnom nivou razvijaju temu neprofitnog stambenog zadrugarstva.

Ovaj događaj realizovan je u okviru projekta “Na pragu društvene promene: neprofitno stambeno zadrugarstvo kao ključ” koji finansira Evropska unija, a sprovodi ga Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu materijala isključivo je odgovorno udruženje Ko gradi grad i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Prepoznajemo da su dinamika, organizacija i funkcionisanje zajednica, kao što su i stambene zadruge, blisko povezani sa utopijskim mišljenjem. Zato smo u okviru serije susreta u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo 7. marta 2024. godine odškrinuli i ovu temu i to kroz filmsko veče, radionicu i razgovor. 

Zašto je važno da mislimo utopijski? S jedne strane tako otvaramo prostor za razgovor o nepostojećem, a mogućem – o novim mogućnostima. Zajednica je idealno mesto za rađanje i razvoj utopije, sveta u kojem je zamislivo da radite ono čemu se radujete i da živite bez straha. Kada spojimo zajednicu i utopijsko uplovljavamo u pregršt mogućnosti koje nas vode ka horizontu boljih svetova.

Podlogu za razmenu dala su nam tri filma o tri dosta različite namerne utopijske zajednice (intentional communities): 

• Insert iz dokumentarno-igranog filma “Stvaranje Utopije” (deo o zajednici MORA MORA), autorskog dua Tellervo-Kalleinen, realizovan sa članovima i članicama četiri australijske namerne zajednice (intentional communities) koje su trajale/traju duže od trideset godina.
• Kratak kilm “I am part of it” o urbanoj stambenoj zajednici iz Beča, nastaloj na mestu bivše fabrike mrtvačkih sanduka – Sargfabrik – čiji centar je zadružni bazen!
• Dokumentrac o Eco Aldea Velatropa, zajednici koja je nastala u Buenos Airesu na mestu gde je planiran unvirezitetski kampus, prostor koji je zauzet i tokom 10 godina pretvoren u centar za eksperimentisanje znanjem i življenjem.

Nakon gledanja filmova, diskusija nam je pružila priliku da razmislimo i govorimo o stvarima koje možda nisu svakodnevno na našem repertoaru: da se pitamo šta je za nas utopija – da li je ona hir, ili je odgovor na duboku potrebu koja u ponuđenom društvu ne nalazi svoje ostvarenje; da li je 66 strana pravila za zajednički život ludost ili su ta pravila samo izraz vrednosti koje zajednica želi da živi i nisu nametnuta već ih je zajednica, i stvorila i izabrala?

Rekli smo: Utopije se javljaju u velikim društvenim pomerećajima / Mi smo uvek na korak do utopije / „Revoluciju ne možeš da kupiš i ne možeš da napraviš, možeš samo da je živiš.” (Ursula Le Gvin) / Na zajednicu treba gledati kao na obrazovni proces / Nikad nećemo postići da se utopimo.

• Audio snimak susreta “Utopija i zajednica” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde.

Domaćin ovog susreta bio je Nikola Koruga, andragog, doktorand, entuzijasta i istraživač značaja utopije za obrazovanje odraslih, kreativno i kritičko mišljenje, kao i član stambene zadruge Pametnija zgrada. On nas je vodio kroz primere manje-više utopijskih zajednica od kojih možemo da naučimo kako da kreiramo i sačuvamo alterantive koje imaju transformativni potencijal. Na ovom susretu, o utopijskim zajednicama smo promišljali rekreiranjem zajedničke dnevne sobe u kojoj smo gledati delove pomenutih filmova, družili se i diskutovali.

Realno, novo stambeno zadrugarstvo u Srbiji započinjemo iz uslova koji su daleko od savršenih. Zanimljivo je ipak i da pažljivo pogledamo uzore iz drugih evropskih gradova: ono što se sada, u nekim delovima Evrope, čini kao uslovi kojima možemo samo da zavidimo, u većini slučajeva otpočelo je ne tako davno, i to kao nemoguća misija – slična našoj u Beogradu. 

U okviru susreta održanog 22. februara 2024. godine u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, Mark Neilen, Predrag Milić i Ana Džokić približili su nam iskustva nekoliko evropskih gradova: od uzlazne linije novog stambenog zadrugarstva na kojoj se nalazi grad Amsterdam, preko niza pokušaja koje je osujetio grad Roterdam, od kompleksnog i impresivnog stambenog sistema koji je izgradio grad Beč, u kome stambeno zadrugartsvo (sa drugim formama neprofitnog udruženog stanovanja) ispunjava gotovo četvrtinu stambenog fonda, do primera Barselone u kojoj je za samo osam godina uspostavljen sistem u kome nove stambene zadruge intenzivno sarađuju sa institucijama. Indikativno je da do promena stambenih politika dolazi na nivou gradova, i da je važno da su institucije i istinski zainteresovane i istrajne – kako bi se potencijal stambenog zadrugarstva zaista ostvario i uzeo maha.

• Audio snimak susreta “Institucije kao podrška ili kao davitelj?” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde. Predavanje traje do 1:13:28, nakon čega se nastavlja diskusija sa Svetlanom Ristić.

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Nakon prezentacije, sa Svetlanom Ristić, šefom odseka za stambenu politiku u Ministartsvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, ušli smo u živ, stručan i konstruktivan razgovor, kroz koji smo čuli osvrt na predstavljne premere. Razgovarali smo o tome šta bi u praksi bilo korisno, a šta realno primenjivo u Srbiji, i kako bismo mogli da formulišemo i pokrenemo proces otvaranja institucija i novih političkih aktera prema drugačijoj stambenoj realnosti.