Novi pristupi, sveže prakse

U toku turbuletnog perioda ‘tranzicije’ različiti arhitektekti, aktivisti, predstavnici civilnog i javnog sektora započeli su rad na projektima i pristupima koji uključuju građane u bavljenje i rešavanje urbanističkih i prostornih problema zajednice. Koji su inspirativni primeri? I koje su prednosti (i prepreke) uključivanja građana u procese rešavanja urbanih pitanja?

Subota, 19. jun, 16:30 – 18:30

Tokom turbuletnog perioda ‘tranzicije’ različiti arhitekti, aktivisti, predstavnici civilnog i javnog sektora započeli su rad na projektima i pristupima koji aktivno uključuju građane u rešavanje urbanističkih i prostornih problema zajednice. Koji su inspirativni primeri? I koje su prednosti (i prepreke) uključivanja građana u procese rešavanja urbanih pitanja?

Govorili:

Biljana Gligorić, arhitektica, Expeditio, Kotor

Ivan Kucina, docent, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Zlata Vuksanović Macura, koordinatorka za stanovanje, UN HABITAT

Nebojša Milikić, autor projekta Flux oko nas, Kulturni centar REX

Moderirala: Ana Džokić, STEALTH.unlimited

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

 

DSC01444  DSC01450  DSC01470

 

Pogledajte sve slike

Grad pod lupom građana

Nevladine organizacije i građanske inicijative relativno su novi akteri koji se bave problemima urbanog razvoja. Na koje se teme ove organizacije fokusiraju, i koliko ima sličnosti između njihovih polja delovanja u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji? Kojim strategijama i sredstvima se ove inicijative služe, kakva su im iskustva i kako mere svoj uspeha? Kakvi su izgledi i pouke za buduće slične inicijative? Da li bi regionalna saradnja pomogla pojedinačnim inicijativama?

Subota, 19. jun, 14:00 – 16:00

Nevladine organizacije i građanske inicijative relativno su novi akteri koji se bave problemima urbanog razvoja. Na koje teme se fokusiraju ove organizacije i koliko ima sličnosti između njihovih polja delovanja u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji? Kojim strategijama i sredstvima se služe ove inicijative, kakva su im iskustva i kako mere svoj uspeh? Kakvi su izgledi i pouke za buduće slične pokrete? Da li bi regionalna saradnja pomogla pojedinačnim, lokalnim inicijativama?

Govorili:

Dejan Milovac, programski direktor za održivi razvoj i javne kampanje MANS-a, Podgorica

Aneta Spaseska, arhitektica, predstavnica Prve Arhi Brigade, Skoplje

Teodor Celakoski, predstavnik inicijative i kampanje Pravo na grad, Zagreb

Marko Jočić, predstavnik Inicijative za Peti Park

Moderirao: Miša Stojiljković, novinar B92

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

 

DSC01386  DSC01405  DSC01434

 

Pogledajte sve slike

 

Izložbe

Izložba PRAVO NA GRAD ilustruje kampanju inicijative PRAVO NA GRAD koja je usmerena protiv prekomerne ekonomske eksploatacije prostora, upravljanja prostorom na štetu javnog interesa, neodržive prostorne politike i isključivanja građana iz odluka o prostornom razvoju Zagreba.
Autori izložbe su Dejan Dragosavac – Ruta, Tomislav Domes i Teodor Celakoski
Produkcija: Inicijativa Pravo na grad, Drugo more
Izložba Cities Log predstavlja hronologiju prostorno važnih događaja, odluka i debata u Beogradu, Kotoru, Novom Sadu, Podgorici, Prištini, Puli, Skoplju, Tirani i Zagrebu. Ova izložba je bazirana na seriji razgovora sa stručnjacima u oblasti arhitekture i urbanih politika i dopunjena teorijskim doprinosima brojnih pojedinaca i organizacija. Kroz 8 tema koje obrađuje (privatizacija, tržište nekretnina, klijentizam, legalizacija i legislativa, građenje identiteta, infrastruktura, uloga arhitekata, borba za zajednički prostor), izložba CITIES LOG prikazuje presek razvoja gradova u toku jedne godine (leto 2008-2009). Izložba se sastoji od hronološke studije i video dokumentacije.
Autori izložbe su Ana Džokić i Mark Neelen (STEALTH.unlimited).
Izložba projekta FLUX Kaluđerica – mapa Kaluđerice sa postojećom kanalizacionom mrežom i svim drugim relevantnim pratećim podacima kao što su kritična mesta izlivanja vode, ćorsokaci, alternativni odvodi, kolizija međuljudskih odnosa i komunalnih principa itd. Ovaj projekat praktično mapira jednu drugu mrežu – onu koja naizmenično inervira i koordinira procese i pojave solidarnosti i nesolidarnosti u datoj lokalnoj zajednici – formirane inače na sasvim tipičnim političkim, ekonomskim i komunikacijskim osnovama nastanka i razvoja ovakvih naselja u okolini Beograda.
Autori projekta Nebojša Milikić, Nebojša Kitanović i Dragan Jovanović.

Za vreme trajanja otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? u Kulturnom centru REX su bile postavljene 3 izložbe koje na različite načine dopunjuju teme o kojima se govorilo:

Izložba Cities Log predstavlja hronologiju prostorno važnih događaja, odluka i debata u Beogradu, Kotoru, Novom Sadu, Podgorici, Prištini, Puli, Skoplju, Tirani i Zagrebu. Ova izložba je bazirana na seriji razgovora sa stručnjacima u oblasti arhitekture i urbanih politika i dopunjena teorijskim doprinosima brojnih pojedinaca i organizacija. Kroz 8 tema koje obrađuje (privatizacija, tržište nekretnina, klijentizam, legalizacija i legislativa, građenje identiteta, infrastruktura, uloga arhitekata, borba za zajednički prostor), izložba Cities Log prikazuje presek razvoja gradova u toku jedne godine (leto 2008-2009). Izložba se sastoji od hronološke studije i video dokumentacije.

Autori izložbe su Ana Džokić i Mark Neelen (STEALTH.unlimited).

Izložba Pravo na grad ilustruje kampanju inicijative Pravo na grad koja je usmerena protiv prekomerne ekonomske eksploatacije prostora, upravljanja prostorom na štetu javnog interesa, neodržive prostorne politike i isključivanja građana iz odluka o prostornom razvoju Zagreba.

Autori izložbe su Dejan Dragosavac – Ruta, Tomislav Domes i Teodor Celakoski

Produkcija: Inicijativa Pravo na grad, Drugo more

Izložba projekta FLUX Kaluđerica – mapa Kaluđerice sa postojećom kanalizacionom mrežom i svim drugim relevantnim pratećim podacima kao što su kritična mesta izlivanja vode, ćorsokaci, alternativni odvodi, kolizija međuljudskih odnosa i komunalnih principa itd. Ovaj projekat praktično mapira jednu drugu mrežu – onu koja naizmenično inervira i koordinira procese i pojave solidarnosti i nesolidarnosti u datoj lokalnoj zajednici – formirane inače na sasvim tipičnim političkim, ekonomskim i komunikacijskim osnovama nastanka i razvoja ovakvih naselja u okolini Beograda.

Autori projekta su Nebojša Milikić, Nebojša Kitanović i Dragan Jovanović.

Ekonomija gradnje grada

Tržišna ekonomija, kao skup principa i tehnika postala je veoma uticajna u definisanju kursa urbanog razvoja. Mnogo toga ipak ostaje misterija većini građana, profesionalca koji se bave urbanim okruženjem, pa čak i donosiocima odluka. Ova sesija daće osnovni uvid u urbanu ekonomiju i tržište urbanog razvoja. Šta su interesi investitora i u kojoj meri oni korespondiraju interesima građana i grada? Koji su nekonvencijalni pristupi uspostavljanja različitih pozicija u ovom odnosu?

Subota, 19. jun, 11:00 – 13:00

Tržišna ekonomija, kao skup principa i tehnika, postala je veoma uticajna u definisanju kursa urbanog razvoja. Ipak, mnogo toga ostaje misterija većini građana i profesionalaca koji se bave urbanim okruženjem, pa čak i donosiocima odluka. Šta su interesi investitora i u kojoj meri oni odgovaraju interesima građana i potrebama grada? Koji su nekonvencijalni pristupi u uspostavljanju drugačijih pozicija u ovom odnosu?

Govorili:

Miomir Jovanović, profesor, Institut za prostorno planiranje, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Tamara Brajović, konsultantkinja za urbanizam Balkana, Redserve GmbH, Beč

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupe, Pula

Moderirala: Snežana Krivokapić, novinarka Ekonom:east-a

Preuzmite audio snimak celog razgovora

DSC01337  DSC01353  DSC01368

Pogledajte sve slike

Ko i kako gradi naše gradove?

Izazov razvoja grada na sebe preuzimaju različiti akteri. Koliko se razlikuju njihovi pristupi – i kako oni na kraju mogu graditi naš zajednički grad? Kojim sredstvima se ovi akteri koriste kako bi posredovali svoje razlike – i da li se putem reprezentativne demokratije može upravljati razvojem grada na način zadovoljavajući po njegove građane? Šta bi bilo kolektivno pravo na grad koje bi garantovalo održivi model društva i gradskog života za svoje građane?

Petak, 18. jun, 15:30 – 17:30

Različiti akteri učestvuju u razvoju grada. Koliko se razlikuju njihovi pristupi i koji su njihovi (zajednički) interesi u građenju naših gradova? Kojim sredstvima se ovi akteri koriste u svojim nastojanjima da utiču na urbani razvoj grada? Da li se putem reprezentativne demokratije može upravljati razvojem grada na način zadovoljavajući po njegove građane? Šta bi bilo kolektivno pravo na grad koje bi garantovalo održivi model društva i života za sve?

Govorili:

Kokan Grčev, profesor, Fakultet za arhitekturu i dizajn, Američki koledž u Skoplju

Ana Zatezalo-Šenk, direktorka sektora za urbano planiranje i razvoj projekata Luke Beograd

Dejan Simonović, predstavnik inicijative Zaštitimo Zvezdarsku šumu

Moderirala: Suzana Trninić, novinarka B92

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

 

DSC01208  DSC01299  DSC01307

 

Pogledajte sve slike

Zakonitosti gradnje grada

varijata 1) Zakon je posrednik u odnosima među ljudima, sredstvo u oblikovanju društva, a konačno samim time i sistem pravila koji reguliše prostor. Ako zakon oblikuje grad – kako funkcionišu njegovi trenutni pravni okviri? Kojim vrstama razvoja su ti okviri nakolonjeni ili ih stimulišu, a koje ignorišu? Gde su mogućnosti za profesionalce i građanine da učestvuju u oblikovanju ovog pravnog okvira, ili mogućnosti da ga sami koriste kao sredstvo za posredovanje urbanih promena? Diskusija o problemima, trendovima i budućim perspektivama.

Petak, 18. jun, 13:00 – 14:30

Jasno je da razvoj grada definišu zakonske regulative, ali kako funkcionišu trenutni pravni okviri? Da li su naklonjeniji jednom modelu razvoja, dok ignorišu neki drugi? Da li postoje mogućnosti da profesionalci i građani učestvuju u oblikovanju ovih pravnih okvira i na koje načine mogu da iskoriste postojeće zakone za postizanje željenih urbanih promena?

Govorili:

Dušan S. Pajović, predsednik Komisije za zakonodavstvo, Udruženje urbanista Srbije

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda

Moderirala: Daliborka Mučibabić, novinarka Politike

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

DSC01160  DSC01167  DSC01172

Pogledajte sve slike

 

Kratka hronologija gradilizacije

Šta se dešavalo sa gradovima na prostoru bivše Jugoslavije u poslednje dve godine? Ova kratka hronologija prikazaće prostorno važne događaje, odluke i diskusije u kontekstu brzih investicija, nastanka novih odnosa snaga i izazova koje sa sobom donosi prelaz ka novom angažmanu građana. Kroz ovu hronologiju gradova regiona načećemo teme kojima će se baviti otvoreni razgovori KO GRADI GRAD?
Govore: Marko Aksentijević (Grupa 484), Ana Džokić i Marc Neelen (STEALTH.unlimited)

Petak, 18. jun, 10:30 – 11.00

Šta se dešavalo sa gradovima na prostoru bivše Jugoslavije u poslednje dve godine? Ova kratka hronologija prikazala je prostorno važne događaje, odluke i diskusije u kontekstu brzih investicija, nastanka novih odnosa snaga u procesima urbanog razvoja i izazova koje sa sobom donosi aktivniji angažman građana u pitanjima razvoja grada. Kroz ovu hronologiju gradova regiona, načeli smo teme kojima su se dalje bavili otvoreni razgovori KO GRADI GRAD?

Govorili: 

Marko Aksentijević, Grupa 484

Ana Džokić Marc Neelen, STEALTH.unlimited

Gradnja društva, profit gradnje, budućnost grada

Tranzicija socijalističkog uređenja ka tržišnoj ekonomiji obeležena je dominicaijom privatnog interesa nad javnim dobrom. Koje su specifičnosti odnosa grada i kapitalnih investicija u kontekstu tržišne ekonomije zemalja našeg regiona? Kako ova privatna ulaganja utiču na urbano uređenje? Gde nastaje stvarni konflikt između javnog i privatnog interesa? Šta izaziva pojavu pokreta ‘pravo na grad’ na regionalnoj, ali i globalnoj sceni? I koja je moguća nova interpretacija ‘javnog’ i ‘zajedničkog’?

Petak, 18. jun, 11:00 – 12:30

Tranzicija socijalističkog uređenja ka tržišnoj ekonomiji obeležena je dominicijom privatnog interesa nad javnim dobrom. Koje su specifičnosti odnosa grada i kapitalnih investicija u kontekstu tržišne ekonomije zemalja našeg regiona? Kako privatna ulaganja utiču na urbano uređenje? Gde nastaje stvarni konflikt između javnog i privatnog interesa? Šta izaziva pojavu pokreta ‘pravo na grad’ na regionalnoj i globalnoj sceni? Koja je moguća nova interpretacija ‘javnog’ i ‘zajedničkog’?

Govorili:

Mina Petrović, profesorka, Odeljenje za Sociologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Alexander Petritz, glavni i izvršni direktor, Institute for Strategic Real Estate Development, Beč

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupe, Pula

Moderirala: Ana Džokić, STEALTH.unlimited

Preuzmite audio snimak celog razgovora

DSC01132  DSC01147  DSC01151

Pogledajte sve slike

Rеčnik gradskih dilema

Arhitekte, aktivisti, umetnici, novinari i javne ličnosti različitih interesovanja za grad, sastavljaju Rečnik gradskih dilema. Kroz petominutna izlaganja, učesnici će definisati jedan, za njih bitan, pojam (Beo)grada današnjice ili sutrašnjice, stvarajući time svojevrstan kolaž profesionalnih razmišljanja i ličnih stavova o gradu i njegovom mogućem razvoju.

Četvrtak, 17. jun, 19:00

Arhitekte, aktivisti, umetnici, novinari i javne ličnosti različitih interesovanja za grad, sastavljali su Rečnik gradskih dilema. Kroz petominutna izlaganja, učesnici su definisali jedan, za njih bitan, pojam (Beo)grada današnjice ili sutrašnjice, stvarajući time svojevrstan kolaž profesionalnih razmišljanja i ličnih stavova o gradu i njegovom mogućem razvoju.

Rečnik su sastavljali:

Snežana Ristić, arhitektica i urednica redakcije za kulturu na Radiju Beograd 2: ČUDOVIŠTE

Dragan Protić, umetnik, grupa Škart: NEKO

Alexander Petritz, glavni i izvršni direktor, ISRED: STRATEŠKI POTENCIJAL BEOGRADA

Jelica Jovanović, arhitektica, Klub mladih arhitekata: GRADITELJSKO NASLEĐE

Ivan Kucina, docent, Arhitektonski fakultet: DEZINTEGRACIJA-KONVERTIBILNOST-DOGOVOR

Dušan Čavić, autor emisije Ciklotron: GRAĐEVINSKA ČUDA-MUZEJI-BICIKLI

Dušan Šaponja, autor emisije Ciklotron: DECA I PENZIONERI NA NOVOM BEOGRADU

Jasna Dimitrijević, direktorka Turisticke organizacije Beograda: ATMOSFERA

Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i urednik na Radjiu Beograd 2: TROTOAR

Vladan Jeremić, umetnik i aktivista, Biro za kulturu i komunikaciju: PROTERIVANJE

Milenko Petković, arhitekta / bloger, arhitekturabezbeograda.wordpress.comNARUŽIVANJE GRADA

Dijana Milošević, rediteljka, DAH Teatar: PAMĆENJE

Rambo Amadeus, muzičar: PREDUZIMAČ

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupa: KOMUNAL

Marko Miletić, aktivista, Kontekst: SAMOORGANIZOVANJE

Vesna Nadaždin-Ljubičić, pejzažna arhitektica: USAGLAŠAVANJE-SINHRONIZACIJA

Milica Đorđević, aktivistkinja, Centar za integraciju mladih: DECA ULICE

Mileta Mijatović, pesnik: STRANAC

Nebojša Kitanović, aktivista, Progresivni centar Leskovac: ORGANIZACIJA

Aleksandar Dimitrijević, umetnik: GRAD KAO PLEN-NOVI VARVARIZAM

Nebojša Milikić, umetnik i aktivista, Kulturni centar REX: PROGRES-DRUŠTVENA SVOJINA

Moderirala: Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, urednica magazina Kvart

Preuzmite audio snimak Rečnika

    

DSC01058  DSC00966  DSC01089

Pogledajte sve slike

Povod otvorenih razgovora

Uprkos nesvakidašnjem fizičkom preobražaju koji su gradovi u regionu doživeli tokom protekle dve decenije, ozbiljniji dijalog između predstavnika gradskih vlasti, građevinskih investitora, stručnjaka iz oblasti urbanističkog razvoja i samih građana do sada (uglavnom) izostaje, a sam proces razvoja grada se najčešće odvija po logici tržišnih odnosa, praćenih klijentelizmom, diktatom kapitala i nejasnim pozicijama uključenih aktera. Rezultati tranzicionih procesa i dramatične dominacije ‘pravljenja profita’ nad poštovanjem ‘zajedničkog’ i ‘javnog’ najočiglednije se manifestuju u prostornoj dimenziji društva – urbanizmu i arhitekturi grada.
Kontroverze o tome “ko gradi grad” pokrenute su prošle godine u Beogradu,  promenama Generalnog urbanističkog plana koje su uključile pretvaranje industrijske zone u građevinsko zemljište, omogućivši time najvećim privatnim investitorima da ostvare dobit o trošku gradskog i državnog budžeta. Slučajevi Luke Beograd i šoping centra Ušće izazvali su pažnju široke javnosti kada su mehanizmi njihovog nastajanja obelodanjeni u medijima. Nedavne kontroverze i protivljenje građana izazvala je i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra i seča platana duž njegovog kolovoza. Poziv na javni dijalog o budućem izgledu bulevara došao je tek nakon što je drveće posečeno. Prethodnih godina formirano je nekoliko građanskih inicijativa koje su se suprotstavljale pretvaranju gradskih parkova, parkinga ili delova gradskih šuma u gradilišta (poput grupe građana koja se borila za “Peti park” – u  čemu je uspela posle skoro 5 godina). Međutim, ove inicijative ostaju marginalizovane i krajnje lokalne i ne uspevaju da dugoročno utiču na donosioce odluka, građevinske investitore, planere i arhitektonsku praksu.
Razmišljanje o gradu u kom živimo predstavlja ujedno i preispitivanje kakvo društvo želimo da budemo i kako vidimo sopstvenu budućnost. Ipak, u trenutnim političkim i kulturnim raspravama u zemljama regiona, društveni razvoj se dominantno usredsređuje na kriterijume uspostavljene evropskim integracijama. Urbani i prostorni razvoj ostaju van fokusa i zanemaruje se njihov značaj za (buduće) društvo. S druge strane, globalna ekonomska kriza, usled koje su mnogi investicioni planovi zaustavljeni a većina budućih neizvesna, daje nam vremena i mogućnost za preispitivanje. Serija otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? je pokušaj da tu priliku iskoristimo.

Uprkos nesvakidašnjem fizičkom preobražaju koji su gradovi u regionu doživeli tokom protekle dve decenije, ozbiljniji dijalog između predstavnika gradskih vlasti, građevinskih investitora, stručnjaka iz oblasti urbanističkog razvoja i samih građana do sada (uglavnom) izostaje, a sam proces razvoja grada se najčešće odvija po logici tržišnih odnosa, praćenih klijentelizmom, diktatom kapitala i nejasnim pozicijama uključenih aktera. Rezultati tranzicionih procesa i dramatične dominacije ‘pravljenja profita’ nad poštovanjem ‘zajedničkog’ i ‘javnog’ najočiglednije se manifestuju u prostornoj dimenziji društva – urbanizmu i arhitekturi grada.

Kontroverze o tome “ko gradi grad” pokrenute su 2009. godine u Beogradu,  promenama Generalnog urbanističkog plana koje su uključile pretvaranje industrijske zone u građevinsko zemljište, omogućivši time najvećim privatnim investitorima da ostvare dobit o trošku gradskog i državnog budžeta. Slučajevi Luke Beograd i šoping centra Ušće izazvali su pažnju široke javnosti kada su mehanizmi njihovog nastajanja obelodanjeni u medijima. Početkom 2010, kontroverze i protivljenje građana izazvala je i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra i seča platana duž njegovog kolovoza. Poziv na javni dijalog o budućem izgledu bulevara došao je tek nakon što je drveće posečeno. Prethodnih godina formirano je nekoliko građanskih inicijativa koje su se suprotstavljale pretvaranju gradskih parkova, parkinga ili delova gradskih šuma u gradilišta (poput grupe građana koja se borila za “Peti park” – u  čemu je uspela posle skoro 5 godina). Međutim, ove inicijative ostaju marginalizovane i krajnje lokalne i ne uspevaju da dugoročno utiču na donosioce odluka, građevinske investitore, planere i arhitektonsku praksu.

Razmišljanje o gradu u kom živimo predstavlja ujedno i preispitivanje kakvo društvo želimo da budemo i kako vidimo sopstvenu budućnost. Ipak, u trenutnim političkim i kulturnim raspravama u zemljama regiona, društveni razvoj se dominantno usredsređuje na kriterijume uspostavljene evropskim integracijama. Urbani i prostorni razvoj ostaju van fokusa i zanemaruje se njihov značaj za (buduće) društvo. Seriju otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? organizujemo s namerom da se takvo stanje promeni, a nadovezujući se na slične inicijative u regionu (poput konferencije Poprišta neoliberalizma u Zagrebu, Foruma Skoplje, skupa Grad post-kapitalizma u Puli i Dijaloga u Tirani).

1 9 10 11 12