Gradnja društva, profit gradnje, budućnost grada

Tranzicija socijalističkog uređenja ka tržišnoj ekonomiji obeležena je dominicaijom privatnog interesa nad javnim dobrom. Koje su specifičnosti odnosa grada i kapitalnih investicija u kontekstu tržišne ekonomije zemalja našeg regiona? Kako ova privatna ulaganja utiču na urbano uređenje? Gde nastaje stvarni konflikt između javnog i privatnog interesa? Šta izaziva pojavu pokreta ‘pravo na grad’ na regionalnoj, ali i globalnoj sceni? I koja je moguća nova interpretacija ‘javnog’ i ‘zajedničkog’?

Petak, 18. jun, 11:00 – 12:30

Tranzicija socijalističkog uređenja ka tržišnoj ekonomiji obeležena je dominicijom privatnog interesa nad javnim dobrom. Koje su specifičnosti odnosa grada i kapitalnih investicija u kontekstu tržišne ekonomije zemalja našeg regiona? Kako privatna ulaganja utiču na urbano uređenje? Gde nastaje stvarni konflikt između javnog i privatnog interesa? Šta izaziva pojavu pokreta ‘pravo na grad’ na regionalnoj i globalnoj sceni? Koja je moguća nova interpretacija ‘javnog’ i ‘zajedničkog’?

Govorili:

Mina Petrović, profesorka, Odeljenje za Sociologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Alexander Petritz, glavni i izvršni direktor, Institute for Strategic Real Estate Development, Beč

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupe, Pula

Moderirala: Ana Džokić, STEALTH.unlimited

Preuzmite audio snimak celog razgovora

DSC01132  DSC01147  DSC01151

Pogledajte sve slike

Rеčnik gradskih dilema

Arhitekte, aktivisti, umetnici, novinari i javne ličnosti različitih interesovanja za grad, sastavljaju Rečnik gradskih dilema. Kroz petominutna izlaganja, učesnici će definisati jedan, za njih bitan, pojam (Beo)grada današnjice ili sutrašnjice, stvarajući time svojevrstan kolaž profesionalnih razmišljanja i ličnih stavova o gradu i njegovom mogućem razvoju.

Četvrtak, 17. jun, 19:00

Arhitekte, aktivisti, umetnici, novinari i javne ličnosti različitih interesovanja za grad, sastavljali su Rečnik gradskih dilema. Kroz petominutna izlaganja, učesnici su definisali jedan, za njih bitan, pojam (Beo)grada današnjice ili sutrašnjice, stvarajući time svojevrstan kolaž profesionalnih razmišljanja i ličnih stavova o gradu i njegovom mogućem razvoju.

Rečnik su sastavljali:

Snežana Ristić, arhitektica i urednica redakcije za kulturu na Radiju Beograd 2: ČUDOVIŠTE

Dragan Protić, umetnik, grupa Škart: NEKO

Alexander Petritz, glavni i izvršni direktor, ISRED: STRATEŠKI POTENCIJAL BEOGRADA

Jelica Jovanović, arhitektica, Klub mladih arhitekata: GRADITELJSKO NASLEĐE

Ivan Kucina, docent, Arhitektonski fakultet: DEZINTEGRACIJA-KONVERTIBILNOST-DOGOVOR

Dušan Čavić, autor emisije Ciklotron: GRAĐEVINSKA ČUDA-MUZEJI-BICIKLI

Dušan Šaponja, autor emisije Ciklotron: DECA I PENZIONERI NA NOVOM BEOGRADU

Jasna Dimitrijević, direktorka Turisticke organizacije Beograda: ATMOSFERA

Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i urednik na Radjiu Beograd 2: TROTOAR

Vladan Jeremić, umetnik i aktivista, Biro za kulturu i komunikaciju: PROTERIVANJE

Milenko Petković, arhitekta / bloger, arhitekturabezbeograda.wordpress.comNARUŽIVANJE GRADA

Dijana Milošević, rediteljka, DAH Teatar: PAMĆENJE

Rambo Amadeus, muzičar: PREDUZIMAČ

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupa: KOMUNAL

Marko Miletić, aktivista, Kontekst: SAMOORGANIZOVANJE

Vesna Nadaždin-Ljubičić, pejzažna arhitektica: USAGLAŠAVANJE-SINHRONIZACIJA

Milica Đorđević, aktivistkinja, Centar za integraciju mladih: DECA ULICE

Mileta Mijatović, pesnik: STRANAC

Nebojša Kitanović, aktivista, Progresivni centar Leskovac: ORGANIZACIJA

Aleksandar Dimitrijević, umetnik: GRAD KAO PLEN-NOVI VARVARIZAM

Nebojša Milikić, umetnik i aktivista, Kulturni centar REX: PROGRES-DRUŠTVENA SVOJINA

Moderirala: Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, urednica magazina Kvart

Preuzmite audio snimak Rečnika

    

DSC01058  DSC00966  DSC01089

Pogledajte sve slike

Povod otvorenih razgovora

Uprkos nesvakidašnjem fizičkom preobražaju koji su gradovi u regionu doživeli tokom protekle dve decenije, ozbiljniji dijalog između predstavnika gradskih vlasti, građevinskih investitora, stručnjaka iz oblasti urbanističkog razvoja i samih građana do sada (uglavnom) izostaje, a sam proces razvoja grada se najčešće odvija po logici tržišnih odnosa, praćenih klijentelizmom, diktatom kapitala i nejasnim pozicijama uključenih aktera. Rezultati tranzicionih procesa i dramatične dominacije ‘pravljenja profita’ nad poštovanjem ‘zajedničkog’ i ‘javnog’ najočiglednije se manifestuju u prostornoj dimenziji društva – urbanizmu i arhitekturi grada.
Kontroverze o tome “ko gradi grad” pokrenute su prošle godine u Beogradu,  promenama Generalnog urbanističkog plana koje su uključile pretvaranje industrijske zone u građevinsko zemljište, omogućivši time najvećim privatnim investitorima da ostvare dobit o trošku gradskog i državnog budžeta. Slučajevi Luke Beograd i šoping centra Ušće izazvali su pažnju široke javnosti kada su mehanizmi njihovog nastajanja obelodanjeni u medijima. Nedavne kontroverze i protivljenje građana izazvala je i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra i seča platana duž njegovog kolovoza. Poziv na javni dijalog o budućem izgledu bulevara došao je tek nakon što je drveće posečeno. Prethodnih godina formirano je nekoliko građanskih inicijativa koje su se suprotstavljale pretvaranju gradskih parkova, parkinga ili delova gradskih šuma u gradilišta (poput grupe građana koja se borila za “Peti park” – u  čemu je uspela posle skoro 5 godina). Međutim, ove inicijative ostaju marginalizovane i krajnje lokalne i ne uspevaju da dugoročno utiču na donosioce odluka, građevinske investitore, planere i arhitektonsku praksu.
Razmišljanje o gradu u kom živimo predstavlja ujedno i preispitivanje kakvo društvo želimo da budemo i kako vidimo sopstvenu budućnost. Ipak, u trenutnim političkim i kulturnim raspravama u zemljama regiona, društveni razvoj se dominantno usredsređuje na kriterijume uspostavljene evropskim integracijama. Urbani i prostorni razvoj ostaju van fokusa i zanemaruje se njihov značaj za (buduće) društvo. S druge strane, globalna ekonomska kriza, usled koje su mnogi investicioni planovi zaustavljeni a većina budućih neizvesna, daje nam vremena i mogućnost za preispitivanje. Serija otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? je pokušaj da tu priliku iskoristimo.

Uprkos nesvakidašnjem fizičkom preobražaju koji su gradovi u regionu doživeli tokom protekle dve decenije, ozbiljniji dijalog između predstavnika gradskih vlasti, građevinskih investitora, stručnjaka iz oblasti urbanističkog razvoja i samih građana do sada (uglavnom) izostaje, a sam proces razvoja grada se najčešće odvija po logici tržišnih odnosa, praćenih klijentelizmom, diktatom kapitala i nejasnim pozicijama uključenih aktera. Rezultati tranzicionih procesa i dramatične dominacije ‘pravljenja profita’ nad poštovanjem ‘zajedničkog’ i ‘javnog’ najočiglednije se manifestuju u prostornoj dimenziji društva – urbanizmu i arhitekturi grada.

Kontroverze o tome “ko gradi grad” pokrenute su 2009. godine u Beogradu,  promenama Generalnog urbanističkog plana koje su uključile pretvaranje industrijske zone u građevinsko zemljište, omogućivši time najvećim privatnim investitorima da ostvare dobit o trošku gradskog i državnog budžeta. Slučajevi Luke Beograd i šoping centra Ušće izazvali su pažnju široke javnosti kada su mehanizmi njihovog nastajanja obelodanjeni u medijima. Početkom 2010, kontroverze i protivljenje građana izazvala je i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra i seča platana duž njegovog kolovoza. Poziv na javni dijalog o budućem izgledu bulevara došao je tek nakon što je drveće posečeno. Prethodnih godina formirano je nekoliko građanskih inicijativa koje su se suprotstavljale pretvaranju gradskih parkova, parkinga ili delova gradskih šuma u gradilišta (poput grupe građana koja se borila za “Peti park” – u  čemu je uspela posle skoro 5 godina). Međutim, ove inicijative ostaju marginalizovane i krajnje lokalne i ne uspevaju da dugoročno utiču na donosioce odluka, građevinske investitore, planere i arhitektonsku praksu.

Razmišljanje o gradu u kom živimo predstavlja ujedno i preispitivanje kakvo društvo želimo da budemo i kako vidimo sopstvenu budućnost. Ipak, u trenutnim političkim i kulturnim raspravama u zemljama regiona, društveni razvoj se dominantno usredsređuje na kriterijume uspostavljene evropskim integracijama. Urbani i prostorni razvoj ostaju van fokusa i zanemaruje se njihov značaj za (buduće) društvo. Seriju otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? organizujemo s namerom da se takvo stanje promeni, a nadovezujući se na slične inicijative u regionu (poput konferencije Poprišta neoliberalizma u Zagrebu, Foruma Skoplje, skupa Grad post-kapitalizma u Puli i Dijaloga u Tirani).

Program 2010

Četvrtak, 17. jun
19:00 Rеčnik gradskih dilemaPetak, 18. jun
10:30 – 11.00 Kratka hronologija gradilizacije
11:00 – 12:30 Gradnja društva, profit gradnje, budućnost grada
12:30 – 13:00 Pauza
13:00 – 14:30 Zakonitosti gradnje grada
14:30 – 15:30 Pauza za zalogaj (i fudbalske rezultate)
15:30 – 17:30 Ko i kako gradi naše gradove?

Subota, 19. jun
11:00 – 13:00 Ekonomija gradnje grada
13:00 – 14:00 Pauza za zalogaj
14:00 – 16:00 Grad pod lupom građana
16:00 – 16:30 Pauza
16:30 – 18:30 Novi pristupi, sveže prakse

1 8 9 10