Crowdfunding kao rešenje?

Da li u osiromašenom društvu kao što je naše crowdfunding predstavlja još jednu naivnu ideju ili je to jedna od retkih preostalih opcija za pokretanje stvari koje su od šireg društvenog značaja, za koje nije moguće drugačije naći sredstva? U okviru ovog programa bavili smo se mogućnostima i izazovima crowdfunding-a (grupnog finasiranja) u Srbiji i regionu uz pomoć Crowdfunding akademije iz Zagreba i inicijativa i organizacije koje su iskusile grupni način finansiranja.

četvrtak, 3. mart 2016. / 18:00 – 21:00 
predavanje i diskusija, deo programa Ekonomija na zajednički pogon, 1. deo
Kulturni centar Rex

Učestvovali:

Crowdfunding akademija, Marina Petrović (UNDP Hrvatska) i Kristina Lauš (BRODOTO)
Start IT centar, Zoja Kukić
PlusPlusPlus festival, Neda Šorak
SamOOrganizacija, Peđa Dimitrijevi
ideaFunder$, Željko Ninkov i Katarina Ninkov
Moderatori: Ana Džokić i Tadej Kurepa

Audio snimak: Crowdfunding kao rešenje? audio 
PDF: prezentacija Crowdfunding akademije 


Izveštaj: Crowdfunding kao rešenje?

 

Na početku trodnevnog programa Ekonomija na zajednički pogon, predstavnici platforme KO GRADI GRAD su govorili o koracima u iznalaženja modela finansiranja kolektivne stanogradnje koji se razvija kroz inicijativu PAMETNIJA ZGRADA. Istaknuta je neophodnost mapiranja različitih alternativnih načina finansiranja projekata sa socijalnom perspektivom. Jedan od tih načina je crowdfunding, kojim se bavio program Crowdfunding kao rešenje?

Kristina Lauš iz Crowdfunding akademije najpre je definisala osnovne pojmove koji se koriste u crowdfunding (CF) terminologiji. CF je definisan kao oblik grupnog prikupljanja finansijskih sredstava putem internet platformi u koje svoj novac mogu da ulažu svi kako bi podržali tj. finansirali najrazličitije projekate, a na osnovu neposredene javne interakcije sa nosiocima projekta. Postoji više različitih tipova CF kao što su:

  1. Reward-based CF koji je najzastupljeniji način CF, a zasnovan je na nagradi. Bekeri (backer, sponzor) dobijaju nagradu proporcionalnu uloženoj svoti novca, pri čemu nagrade mogu biti inkluzivne, dajući ljudima mogućnost da se osećaju kao deo projekta u koji ulažu (npr. ukoliko se radi o CF filma osoba koja ulaže može biti deo filmskog seta, tj dobiti ulogu statiste i sl.).
  2. Equity CF novac prikuplja kupovinom udela u projektu (preduzeću) koji se finansira. Svako od ulagača, nakon uspešno završenog projekta ima svoj udeo u vlasništvu ili raspodeli dobiti.
  3. Debt-based CF podrazumeva model kojim se kroz pozajmice novac investira u neki projekat i gde se nakon ostvarnog cilja i uspešno završenog projekta novac, uz određenu kamatu, vraća onima koji su ga pozajmili.
  4. Donation-based CF je zasnovan na donacijama, putem kojih se, uglavnom, finansiraju humanitarni projekti.

IMG_1712-1200-crowdfunding

CF se zasniva na monetarnoj, ali i na razmeni dobara i usluga (crowdsourcing). Oblasti za koje se novac sakuplja putem CF kapanja su međusobno potpuno različite; od dizajna, održivog razvoja, umetnosti, nekretnina itd. Takođe, iznosi koji se prikupljaju preko CF platforme su od minimalnih do velikih iznosa.

Za uspešno organizovanje CF kampanje i prikupljanje planiranih iznosa novca neophodno je dobro osmisliti i sprovesti marketinšku kampanju, jer je to jedini način da se jedna kampanja izdvoji na postojećem tržištu (od blizu hiljadu) CF platformi i kampanja. Pored toga, bitno je istaći da je čitav proces CF transparentan i da se u svakom trenutku zna koliko novaca je sakupljeno, ko i koliko novca ulože i kuda će, na kraju, taj novac otići tj. kako će se potrošiti.

Kao kuriozitet iz istorije CF istaknuto je da je Kip slobode u Njujorku finansiran kroz CF. Pulicer je kroz svoje novine tražio od građana da prikupe novac za postolje kipa. Prosečna pojedinačna donacija je bila manja od jednog dolara.

Istaknuto je da u Evropi postoji 600 CF platformi, u Severnoj Americi 375, u Aziji 169, u Južnoj Americi 50, u Okeaniji 37 i u Africi 19. Najpoznatije platforme su Kickstarter (reward based – kreativni projekti i tehnologija), Indiegogo i Kiwa (lending based / pozajmice – društveno korisni projekti), dok na primer platforma Goteo podržava društvene inicijative na principu minimalnog i optimalnog prikupljanja sredstava. Obim prikupljenih sredstava putem CF platformi je u Americi u 2015. iznosio 34,4 miliona dolara, od čega je 24 miliona dolara bilo zasnovano na lending based CF. Očekuje se da će do 2020, uz ogroman eksponencijalan rast, biti prikupljeno 90 milijardi dolara, što je svota koju nikako ne treba zanemariti. U Hrvatskoj je u 2015. putem CF platformi, u najvećem broju slučajeva (47) preko Indiegogo platforme, prikupljeno ukupno oko 750 hiljada dolara, bilo je 23 uspešna projekta (od 63 započetih). U Hrvatskoj su aktivne dve platforme croinvest.eu i croenrgy.eu, pri čemu nijedna od platformi nije naročito zaživela. Takođe, istaknuto je da u Hrvatskoj ne postoji pravna regulativa prikupljana sredstava putem CF, već se čitava stvar tretira kroz zakon o finansiranju udruženja.

 

Sama Crowdfunding akademija je proizašla iz uspešne kampanje finansiranja energetski nezavisne osnovne škole Ostrog u Kaštel Lukšiću, koju su organizovali Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Hrvatskoj (UNDP) i Energetska zadruga Kaštela. Pokrenut u saradnji UNDP-a i i neprofitnog poduzeća BRODOTO, program Akademije je besplatani i namenjen je ljudima s dobrim idejama koji žele da iskoriste grupno finansiranje za pokretanje društveno korisnih projekata. CF akademija se bavi edukacijom u oblasti CF načina prikupljanja novca i mentorisanjem CF kampanja na lokalnom nivou i internacionalno. Lansirano je šest kampanja i sakupljeno oko 100 hiljada dolara. Među uspešnim projektima su i: Okus doma, projekat kuhinje koju vode azilanti, Fabula organska olovka koja se može posaditi, STEMI projekat koji promoviše uradi sam robotiku, Light and Load projekat kojim se finansiraju nosiljke za decu izbelica. Većina donacija došla je iz hrvatskih lokalnih zajednica, u zavisnosti od prirode projekata.

Kao ilustracija mogućnosti primene ovakvog modela u stanovanju i revitalizaciji grada Marina Petrović je predstavila projekte koji se baziraju na donatorskom i na investitorskom tipu CF. Među projektima koji su finansirani donacijama pomenuti su: Dupond underground u Vašingtonu – “crni tunel koji je postao svetlo mesto”. Glyncoch Community centar u Velsu, oronula zgrada u ovom bivšem rudarskom mestu, koju su entuzijasti transformisali u moderni, mulitifunkcionalni društveni centar koji uključuje i edukativni program za pronalaženje posla. Luchtsingel, pešački most u Roterdamu, za koji je razvijen model u okviru koga je donatorima za 25 dolara ponuđena daska sa urezanim imenom, od ovih dasaka je sastavljen most koji povezuje dva dela grada. Primeri investitorskog CF o kojima je govoreno imali su naglasak na (socijalnom) stanovanju. Bilo je reči o prvom CF neboderu, BD Bacatá u Bogoti; zgradi Greenford u Londonu za koju je korišćen CF kako bi se zatvorila finansijska konstrukcija za poslednjih osam stanova (700.000 funti). U ovakvim poduhvatima vlasnici sa udelom ostvaruju dobit iznajmljivanjem, nekretnina čiji su suvlasnici, ili njihovom prodajom po tržišnoj ceni posle pet godina. Kao dobar primer pomenuta je i Fordhall Farm, organska farma u Engleskoj iz 1950-ih koja je bila pred bankrotom, a spašena je i prešla u vlasništvo zajednice metodom CF, njihove deonice se ne mogu prodati na tržištu. Lilac – low impact living affordable community iz Lidsa još jedan je od primera CF u stanogradnji. U pitanju su ekološki stanovi koji pripadaju stambenoj zadruzi, i gde renta iznosi 35% od neto prihoda po domaćinstvu, bez obzira na visinu prihoda. Od ove svote se otplaćuje zajednički kredit. Za ove zgrade korišćen je ModCell sistem gradnje, koji je bio inspiracija timu Pametnije zgrade na arhitektonskom konkursu Mild Home.

Dodatno: pročitajte tekst Crowdfunding Community Projects o CF na Spacehive platformi, na kojoj su podržani neki od ovde pomenutih projekata.

 

Nakon CF akademije svoja iskustva je podelila Zoja Kukić iz StartIT centra koji je nedavno sakupio 100.000 dolara na Kickstarter platformi za razvoj IT zajednice mladih u manjim gradovima širom Srbije. Njihov cilj je sprovođenje reforme srpskog društva uz pomoć tehnologije koja bi trebala da osposobi ljude za tehnološko preduzetništvo, a sve u cilju smanjenja nezaposlednost. Ulaganje sakupljenih sredstava biće usmereno u tri StartIT centra van Beograda (rad i učenje), završetak prostora u Beogradu i online programe.

Neda Šorak predstavila je kampanju za grupnu podršku u vrednosti od 2.500 dolara za PlusPlusPlus festival, muzički i društveni događaj na planini Jelici. U pitanju je skromno građena kampanja čija su ciljna grupa bili ljudi koji žele da provedu vreme u specifičnoj sredini u Srbiji. Predprodukcija je finansirana od ulaznica za čitav niz događaja pre samog festivala, a lokacija je do kraja držana u tajnosti. Iskustvo ove kampanje govori da 90 posto drugara koji su ranije pratili programe sestrinske inicijative Dis-patch nije podržalo kampanju, već je podrška većinom (70%) stigla iz inostranstva, a 35 posto donatora uopšte nisu poznavali. Nagrada za donatore bila je karta za festival. Novac sakupljen kroz CF upotrebljen je za izgradnju bine i jedan deo festivala.

  

Peđa Dimitrijević iz SamOOrganizacije, platforme iz Beograda koja je nastala kroz poduhvat organizovanja koncerta kontrabasiste Vilijama Parkera, predstavio je način prikupljanja sredstava koji je baziran na ličnim kontaktima van platformi za CF. Inicijalno interesovanje ove grupe za mejnstrim CF bilo je osujećeno profitom koji platforme zarađuju u vidu 10 procenta koji ubiraju od kampanja. Koncert je finansiralo 26 ljudi. Deo sredstava (10%) došao je od naplate ulaznica na koncertu koji su muzičari iz SamOOrganizacije volonterski organizovali, deo od donacija, a deo od samog koncerta Vilijema Parkera.

Željko Ninkov iz ideaFunder$ regionalne crowdfunding platfome koju vodi kompanija Smart Systm Solution iz Istočnog Sarajeva govorio je o preprekama za funkcionisanje CF platformi u regionu. Ideja je potekla iz inicijative da se napravi sistem za nevažeće glasačke listiće nakon izbora 2010. godine. Prema istraživanjima, danas 1% građana BiH zna za CF, što je poražavajuća činjenica za ovaj metod finansiranja, i za sada u BiH nema ni jednog uspešnog projekta. ideaFunder$ radi na principu daj šta daš, a njihova osnovna delatnost za sada je usmerena na podizanje svesti o CF i animiranje lokalne zajednice. Zakonodavstvo je osnovni problem za funkcionisanje CF platforme (ekonomski propisi), a sem toga i animiranje zajednice (jako malo dobrih prijavljenih projekata), kao i nedostatak preduzetničke kulture. Među problemima je i komplikacija oko korišćenja PayPal sistema u regionu (projekti ne mogu biti veći od 50.000 dolara). ideaFunder$ platforma ne naplaćuje proviziju humanitarnim projektima dok je provizija za ostale šest posto. Ova platforma u dijaspori vidi veliki potencijal za regionalni CF..

Nakon upoznavanja sa različitim inicijativama govorilo se o različitim teškoćama u CF. Bilo je reči o čitavom nizu nepredviđenih troškova koji inicijatore kampanje mogu da dovedu u nepredviđene finansijske teškoće, ali koje je dobrim planiranjem moguće prenebregnuti. Izneta je konstatacija da CF nije za pojedince koji su egzistencijalno ugroženi (potrebna je druga vrsta direktne pomoći) i da ovaj način finansiranja više odgovara poduhvatima koji već imaju nekakvu finansijsku poziciju. Tokom diskusije opravdavan je prihod platformi kao prodaja kredibiliteta i ušteda vremena kroz nadomestak socijalnih odnosa. CF je takođe opisana i kao izvor stresa pogotovu u vezi sa platformama koje imaju zahtev za prikupljanjem celog traženog iznosa.</