Zajednička dobra

U poslednje vreme sve je više grupa građana koje u svojim lokalnim sredinama staju u odbranu zajedničkih dobara koja su se našla pod udarom investitora i lokalnih vlasti. Šume na Zlatiboru i Zvezdari, izvor vode na Miljakovcu, javne zelene površine u naselju Aerodrom u Kragujevcu, Šumicama i Neimarskom parku, samo su neki od primera. Radni sto ZAJEDNIČKA DOBRA smo organizovali 11. jula u Kulturnom centru REX sa idejom da okupimo neke od ovih inicijativa i da, kroz razgovor, vidimo šta su specifičnosti pojedinačnih slučajeva i, što je važnije, šta im je zajedničko. Takođe, ovo je bila prilika da ove inicijative razmene iskustva, ali pre svega, da svi zajedno razmislimo o tome na koji način bi trebalo da reaguje svaka sledeća grupa koja se uhvati u koštac sa sličnim problemom. Naime, ono što sve ove grupe dele je osećaj neverice i dezorijentisanosti u trenutku kada su shvatili da im neko seče drveće ispod prozora, da im bager rastura košarkaški teren ili da se vrše prva premeravanja za građevinske radove u zajedničkom parku. Svaka od ovih inicijativa je morala da krči sopstveni put, ne shvatajući u početku ni šta se tačno dešava ni kome da se obrate za pomoć.


SADRŽAJ:

Izveštaj: Građanske pouke o zaštiti zajedničkih dobaraZimsko pregrupisavanje u Kragujevcu i na Zvezdari Audio snimak radnog stola audio 


Izveštaj: Građanske pouke o zaštiti zajedničkih dobara

01Radni sto je počeo predstavljanjem Zaštitimo Zvezdarsku šumu, inicijative sa najdužim stažom među prisutnima. Vladimir Martinović iz ove inicijative podsetio nas je na dugu hronologiju njihove borbe koja je počela maja 2009. godine kada su saznali da je u toku javna rasprava o novom planu regulacije Zvezdarske šume koji je predviđao seču nekoliko hektara kvalitetne šume i izgradnju saobraćajnice i stambenih objekata unutar same šume. Za postojanje javne rasprave, kao i samog plana, saznalo se sticajem okolnosti, što pokazuje koliko je netransparentan i nedostupan proces unutar kojeg se odlučuje o stvarima koje se tiču života mnogih ljudi. Građani koji žive u samoj šumi i oko nje, a poučeni iskustvom komšija iz Petog parka, na brzinu su odlučili da se organizuju i dignu buku oko celog slučaja. Klasični mediji su bili dosta nepristupačni i nezainteresovani za ceo slučaj, pogotovo u početku, tako da su se najviše oslanjali na društvene mreže i druge mogućnosti na Internetu. Pored toga, organizovali su potpisivanje peticije, priredili performanse i razne druge ulične akcije, a poslali su i mnoštvo pisama raznim institucijama na svim nivoima vlasti. Nakon ovakvog javnog pritiska, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je stao iza zahteva inicijative da se odustane od plana, i na taj način je stvoren prostor za ljude iz institucija i stručnu javnost da hrabrije nastupe u svom protivljenju seči i izgradnji unutar Zvezdarske šume. Nakon dve i po godine, sredinom decembra 2011, odustalo se od planirane gradnje ali šuma i dalje nije zaštićena što iziskuje stalnu budnost inicijative. U tom kontekstu, Vladimir je istakao važnost psihičke i fizičke izdržljivosti ljudi unutar ove i ovakvih inicijativa, jer zamor „ljudskog materijala” može značiti i poraz napora građana.

02Dejan Restak, koji je govorio o iskustvima inicijative Zaštitimo Šumice, istakao je srećnu okolnost da je njihova inicijativa bila tako efikasna, i u 3 nedelje došla od ilegalne seče do sađenja novih stabala, jer i sam ne zna koliko dugo bi izdržali da se okupljaju po kiši, da tako intezivno obilaze sve nadležne institucije i da drže pažnju medija. Njihove prednosti su bile u tome što je jedan od komšija sačinio snimak ilegalne seče, što su raspolagali potrebnim znanjima i dobrim konktaktima i što je po sredi bio očit primer bahatosti i korupcije. Naime, ista osoba je izdala dozvolu za postavljanje sportskog balona ispred sportskog centra Šumice i rukovodila firmom koja je dozvolu dobila. On je pokušao da iskoristi vakum vlasti i na dan izbora je angažovao ljude da pored sportskog centra, na javnom prostoru, poseku drveće koje je onemogućavalo monitranje objekta. Građani su brzo reagovali i uz pomoć medija ukazali na ovaj slučaj i zaustavili ceo proces. Dejan je istakao da, pored prirode i kompleksnosti problema, na uspeh inicijative presudno utiče kapacitet njenih članova da se bave celim slučajem. Pored neophodnog vremena i odlučnosti, traži se i poznavanje različitih oblasti kao i pristup medijima i ljudima na relevantnim položajima. Obilaženje institucija, razgovori sa svim akterima, sastavljanje prijava i tekstova, i mnoštvo drugih aktivnosti sa ciljem da se kreira spektar pritisaka koji mogu da pomognu rešavanju problema iziskuje stalno zaposlenje. Iako su ih kontaktirale razne organizacije tokom njihove borbe da očuvaju Šumice, svi su nudili samo savetodavnu pomoć, a najveći problem je bio sa logistikom. Izostaje sistemska pomoć, a Dejan vidi rešenje u instituciji ili organizaciji koja pomaže građanima kada se nađu u ovakvom ili sličnim problemima, koja daje pravnu, medijsku i logističku pomoć.

03Vladimir Marković, koji je zajedno sa Nebojšom Popovićem predstavio rad organizacije Zeleno naselje Petlovo brdo, rešenje vidi u udruživanju na nacionalnom, sistemskom nivou. Jedan od modela je Nacionalni klaster šumarstva i bliskog sektora koji se bavi stanjem šuma u Srbiji, a uz pomoć struke i javnosti bi mogao da utiče na pojedinačne probleme. Kroz stvaranje zbornih mesta za inicijative koje se bave sličnim problemima u različitim mestima, izbeglo bi se trošenje energije na svađe i kucanje na razna vrata, već bi moglo da se deluje odozgo. Važno je sistematizovati stvari, izboriti se da šume budu prepoznate kao javni interes. Na samom Petlovom brdu, i pored važeće namene zemljišta po GUPu za zeleni pojas i postojeće zaštite same šume koja štiti naselje od buke, zagađenja i klizišta, investitori dobijaju dozvole od opštine da kvazi-legalno seku šumu. Uništava se 5 hektara zelenog pojasa koji stoji između naselja i spajanja kružnog puta i Ibarske magistrale. Građani svojim telima pokušavaju da spreče radove i obliaze sve nadležne institucije ali nailaze na malo razumevanja. Vladimir je istakao da im je formalno registrovanje udruženja pomoglo u prepoznavanju njihovih napora od strane nadležnih institucija, i da su tek tada dobili poziv od predsednika opštine na sastanak. Ipak, odgovori su i dalje nemušti i netačni, tako da po njegovom mišljenju, institucije samo crpe aktivističku energiju. Najbolje čemu ovakva inicijativa može da se nada je da sakupi dovoljno dokaza sa kojima će da izađe pred medije i nekog uticajnog, kao što je gradonačelnik, pa da on pošalje poruku da je degradacija šume nedopustiva. Međutim, i to rešava problem samo jednog lokaliteta ali ne i sistematičnost ovakvih napada na zelenilo. Problem Zelenog naselja Petlovo brdo je što su oni na periferiji i teško dobijaju potrebnu pažnju medija i javnosti.

04Grupa građana koja se protivi izgradnji novih objekata u kragujevačkom naselju Aerodrom, o kojoj je govorio Marko iz inicijative Bitka za Aerodrom, takođe ima problem sa medijskom reprezentacijom. Ljudi nisu upoznati sa onim što se dešava, a velika većina vesti predstavlja inicijativu u negativnom svetlu jer su mediji u Kragujevcu uglavnom na gradskom budžetu. Kako puno ljudi zavisi od gradskih vlasti i njihovih poslova, problem je i širi pa tako ni bendovi koji su vezani za Dom omladine ne smeju da sviraju na protestima da ne bi izgubili prostor za probe, a urbanisti koji privatno podržavaju inicijativu ne smeju da se izjasne javno jer ne bi mogli da rade posle. Same vlasti se trude da zaustave proteste, kako pregovorima tako i pokušajima podela kroz sitna potkupljivanja u vidu zadovoljavanja partikularnih potreba različitih kućnih saveta, ali i pretnjama krivičnim prijavama. Međutim, uvidom u ceo slučaj postaje jasno da je izdavanjem lokacijske dozvole za gradnju stambene zgrade na poljani unutar ovog naselja prekršen zakon. Dozvola je izdata u suprotnosti sa GUPom (po parcelizaciji koja više nije važeća) i njegovim parametrima (udaljenost između zgrada), kao i protivno pravilima vatrogasne zaštite koja ima rigorozne standarde. Po već utvrđenom obrascu, za izgradnju novog objekta se saznalo tek kada su se pojavili radnici koji su vršili prva merenja. Građani su brzo reagovali i od tada ne dozvoljavaju bilo kakve aktivnosti vezane za građevinske radove na poljani, već jednom nedeljno, a po potrebi i češće, organizuju okupljanja na kojima je prisutno između 500 i 600 ljudi koji se protive izgradnji koja bi radikalno narušila kvalitet života u samom naselju. Glavna bojazan je koliko dugo može da potraje ovaj entuzijazam. A u njegovom očuvanju pomaže znanje da postoje i druge inicijative koje su se našle u sličnoj situaciji i uspele da istraju u svojim zahtevima. Tako se na poljani u Aerodromu puštao film o borbi građana oko Petog parka i to je diglo veru u uspeh svima.

U nastavku razgovora raspravljalo se o različitim strateškim i taktičkim rešenjima koja su ove inicijative primenjivale, kao i o rešenjima koja bi pomogla svakoj sledećoj sličnoj inicijativi. Tri glavna pravca rada o kojima je bilo reči su: mobilizacija ljudi, mobilizacija resursa unutar lokalne zajednice i šire i pritisak na institucije. Veliki broj ljudi koji protestuje ili se protivi nekoj odluci, vlast ne može lako da ignoriše. U tom kontekstu su zahvalne i peticije, pogotovo u manjim sredinama gde se procentualno relevantan broj potpisa jednostavnije prikupi. U mobilizaciji, pogotovo šire zajednice, važni su mediji ali oni klasični najčešće nisu lako dostupni, tako da Internet u aktivnostima ovakvih inicijativa postaje nezamenjiv. Do medija, ali i drugih važnih aktera, najlakše se dolazi preko ličnih poznanstava. To je jedan od razloga zbog kojih je značaj mobilizacije resursa lokalne zajednice veliki. Poznavanje prava, urbanističkih i drugih propisa, pristup informacijama i donosiocima odluka – samo su neke od stvari koje svaka inicijativa mora da savlada u svom radu. Postojanje ljudi sa stručnim znanjem i dobrim kontaktima to značajno olakšava. Više puta je istaknuto i to da je vreme sa kojim zainteresovani građani raspolažu – resurs od nemerljive važnosti.

05Prisutne inicijative su najviše razlike pokazale u odnosu prema pritisku na institucije i saradnji sa političkim partijama. Institucije imaju mandat da štite javni interes, a svaka od ovih inicijativa pokazuje da one to ne rade. Važno je svaki od slučajeva potkrepiti dokazima, a institucije nerado zvanično sarađuju na takvoj potrebi, pa postoje različite strategije kako do dokaza doći. Prva podrazumeva pronalazak saradnika unutar establšmenta, nekoga ko radi unutar institucije ali je nezadovoljan njenim radom, ima simpatije prema inicijativi i njenim ciljevima i hoće da pomogne iznutra. To može biti i neko ko više ne radi u institucijama ali poznaje slabosti sistema, ko zna kako ih iskoristiti ili „koga treba pritisnuti”. Druga strategija je saradnja sa opozicionim strankama koje rado pomažu svaki napad na vladajuće partije i dostavljaju informacije i logistiku. Problem sa tim je što je to najčešće „pakt sa đavolom” koji lako može da se obije o glavu kasnije, optužbama da je cela inicijativa proizvod opozicije ili svojatanjem uspeha od strane samih opozicionih stranaka. Paradoks je u tome što bi bavljenje takvim slučajevima i trebalo da bude posao opozicije.

Oba modela i dalje rešavaju samo pojedinačan slučaj i ne garantuju dugotrajan uspeh čak i na lokacijama gde je pobeda izvojevana, jer sa protokom vremena, promenom vlasti, intervencijom nekog sa višeg nivoa ili dolaskom novog investitora sa malo drugačijim planom i vezama, sve se vraća na početak. U tom smislu, više učesnika je potcrtalo da je ključno raditi na bazi koja bi se suprotstavila svakom sličnom pokušaju, odnosno na širokom društvenom prepoznavanju značaja javnih i zelenih površina kao opšteg dobra. Činjenica da postoje zakoni koji se redovno krše pokazuje da sistem ne funkcioniše i da pritisak mora stalno da dolazi odozdo. Ovakve inicijative, koje predstavljaju pojedinačne ekscese, a ne sistemski odgovor na sveopštu uzurpaciju, ne mogu da imaju iste strategije ali mogu da dele zajedničku politiku i mrežu podrške.

Preuzmite audio zapis radnog stola audio 


Zimsko pregrupisavanje u Kragujevcu i na Zvezdari / januar 2013.

zaj-epŠest mešeci nakon radnog stola, situacija u kragujevačkom naselju Aerodrom je mirna. Nakon mnogobrojnih protesta i dugotrajnog izučavanja dokumentacije i zakona, podneta je prijava republičkom urbanističkom inspektoru zbog nepravilnog izdavanja lokacijske dozvole, što je zaustavilo sve pokušaje započinjanja gradnje. U međuvremenu su se otvorile i druge urbanističke afere koje su završile hapšenjima u Direkciji za urbanizam Kragujevca. Rešenje republičkog urbanističkog inspektora da je lokacijska dozvola za izgradnju stambeno poslovnog objekta na Aerodromu suprotna Zakonu o planiranju i izgradnji, doneto je sredinom novembra. Međutim, gradske vlasti ne odustaju od planova da omoguće gradnju na Aerodromu pa su krajem godine doneli odluku o izradi novog detaljnog plana regulacije naselja. Borba građana sa vlastima i investitorima se nastavlja na proleće.

Za to vreme, u Beogradu je pred usvajanjem novi plan generalne regulacije koji pokriva i oblast Zvezdarske šume. Nacrt plana predviđa spajanje dve postojeće ulice, ali je nejasno da li je reč o novoj ulici ili ranije predviđenoj pešačkoj zoni. Na primedbu u vezi Nacrta plana inicijative Zaštitimo Zvezdarsku šumu, Komisija za planove Skupštine grada Beograda je samo šturo odgovorila da je ona neosnovana, još jednom demonstrirajući nespremnost javnih institucija da građanima pružaju precizne informacije o stvarima koje utiču na njihov život