Otvoreni razgovor o ulozi gradskih entuzijasta i majstora



Petak, 18. novembar, 16:00 – 17:30

Fokus razgovora je bio građanin kao kontrolor i incijator urbanog razvoja. Šta podstiče gradske entuzijaste i majstore? Šta možemo da naučimo od njih? Da li je njihovo delovanje nova forma građanstva ili samo pokazatelj stanja odnosa u današnjem društvu? Zašto ovakve inicijative uglavnom ostaju izolovane? I kako partnerstvo između građana i institucija može dovesti do uravnoteženijeg urbanog razvoja?

Učestvovali:

Đorđe Pavićević, Fakultet političkih nauka Beograd
Nebojša Milikić, umetnik i aktivista, Kulturni centar REX
Teodor Celakoski, Pravo na grad, Zagreb
Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda

Preuzimte audio snimak razgovora audio 


 

Izveštaj sa razgovora:

Na razgovoru koji je zamišljen kao uvod u susrete gradskih entuzijasta i majstora diskotovalo se o ulozi gradskih entuzijasta i majstora u urbanom razvoju, različitim aspektima njihovog delovanja, kao i o odnosu između građana i institucija i njegovim efektima.

Govoreći o kolektivnom delovanju, Nebojša Milikić je ukazao da je zgrada kao takva objekat koji iziskuje saradnju među ljudima i da se šire društvene promene reflektuju na zajednički život u zgradi. Kao inicijator projekta izgradnje glavnog kanalizacionog kolektora u Kaluđerici metodom samodoprinosa (prema kojem ljudi zajedničkim ulaganjem sami rešavaju problem), Milikić se direktno susreo sa različitim tipovima ideološke svesti na mikro sferi. U razgovoru sa ljudima o gradskim problemima i načinima njihovog prevazilaženja lako se mogla uočiti otvorenost jednih za planiranje i zajedničku akciju, uz nezainteresovanost drugih koji rešenje radije prepuštaju haotičnim silama tržišta. Na istom tragu je i pojava iz 90-ih godina, kada su uglavnom simpatizeri SPS-a zadržali ideološki koncept zajedništva iz vremena socijalizma, dok su oni sa druge strane političkog spektra bili potpuno nezainteresovani za bilo kakve zajedničke akcije. Ljudi se već duži niz godina osećaju prepušteni sami sebi, a tranzitološka paradigma tu pojavu samo pojačava.

Profesor Đorđe Pavićević je istakao da se fenomen kolektivnog delovanja najbolje ostvaruje kada određene usluge i servise izvršavaju oni koji su za to direktno zainteresovani, dakle – sami građani, a ne oni koji su najisplativiji. Istaknuto je i da se neki problemi mnogo bolje rešavaju na lokalnom nivou, ali pod uslovom da nije reč samo o preslikavanju rešenja sa centralnog nivoa. Profesor je izneo i stav da centralna vlast treba da reguliše samo osnovna pitanja, a ne da propisuje ljudima kako će da žive. Suprotno tome, u Srbiji postoji šuma propisa, normiran je svaki segment života (osim protoka novca i delovanja političkih partija), što vodi u preregulaciju u kojoj ljudi ne poštuju propise (poput sumanute zabrane sušenja veša na terasi).

Teodor Celakoski iz zagrebačke grupe Pravo na grad pojsanio je da je ta organizacija deo šireg fronta za javna dobra. Kao deo koalicije, platforme za zajednička i javna dobra, ova grupa, polazeći od pojedinačnog slučaja stvara front protiv neoliberalne koncepcije otimačine javnog zemljišta. Na jednom nivou, na nivou prava, vrši se pritisak od strane nevladinog sektora u pravcu osporavanja Predloga zakona o igralištima za golf u Hrvatskoj, koji otvara širok prostor i za korupciju i za urbanizaciju poljoprivrednog i šumskog zemljišta, što je samo sinonim za otimanje javnog prostora. Na drugom, lokalnom, znatno vidljivijem nivou pažnja se poklanja pojedinačnim lokacijama izvođenjem različitih akcija. Bilo je reči i o finansiranju ovih procesa.

Direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, Žaklina Gligorijević, ukazala je da je sistem toliko inertan da mu ne pomaže ni entuzijasta iznutra i da bi mogla da napiše knjigu o tome šta je sve nemoguće uraditi zbog manjkavosti sistema. Iako su prepisana zakonska rešenja u skladu sa evropskim standardima, sistem ne funkcioniše u korist građana i gotovo jedini odgovor na njihove različite inicijative i predloge je da to što se zahteva nije moguće uraditi. Drugim rečima, ako u zakonu ne piše eksplicitno da nešto može da se uradi, odgovor centralnih institucija biće da ne može. Izraženo je uverenje da je potrebno dati više slobode lokalnoj samoupravi i regulisati stvari na što nižem nivou. Sa druge strane, čuli smo i suprotno mišljenje Teodora Celakoskog da spuštanje nekog problema na lokalni nivo (recimo problema kanalizacije) ne bi dovelo do rešenja problema, jer je korupcija znatno više rasprostranjena na lokalnom nego na centralnom nivou. Ukratko, u neuređenom sistemu, u kojem gazduju lokalni „šerifi”, decentralizacija samo pogoršava mogućnosti građana da utiču na bolje sutra svoje zajednice.

 

  

 

Radionica 1 – Pulska grupa / Za Muzil

Petak, 18. novembar, 11:00 – 15:00  

Prezentacija i razmena znanja i veština potrebnih za organizovanje inicijativa koje se bore za veću ulogu građana u razvoju gradova. Šta je potrebno da bi one bile održive, efikasnije i masovnije? I kako doći do zajedničkih predloga za zajedničkiji grad? Radionicu je vodio Emil Jurcan iz Pulske grupe i inicijative Za Muzil.


 

Izveštaj sa radionice:

Radionici je prisustvovalo tridesetak učesnika. Pulska grupa, koju čini 6 arhitekata, nastala je 2006. godine i jedna od okosnica njihovog delovanje je borba protiv privatizacije bivših vojnih prostora na teritoriji Pule. Te bivše vojne zone su uglavnom napuštene i preti im realna opasnost da padnu u ruke privatnih vlasnika, čime bi građani ostali uskraćeni za korišćenje velikog dela javnog pulskog zemljišta koje bi, da nema privatizacije, mogli upotrebiti u različite svrhe. Jedan od takvih prostora, koji se naročito ističe veličinom prostranstva, jeste i poluostrvo Muzil. Inicijativa za Muzil nastala je u cilju osmišljavanja i sprovođenja strategije i akcija kojima bi ovaj važan deo Pule ostao u rukama svih građana.

Govoreći o aktivnostima Pulske grupe, Emil Jurcan je istakao i projekat „Crveni plan Pule” iz 2008. godine. Crveni plan je rezultat istraživanja neformalnog urbanizma Pule, urađen je na osnovu informacija objavljenih u lokalnim medijima u rasponu od godinu dana, a Pulska grupa ga smatra istinskim urbanističkim planom grada. Reč je o planu za grad koji se nalazi u alarmantnom (crvenom) stanju. Prvi korak u njegovoj izradi bilo je uočavanje crvenih, tj. kriznih polja – žarišta, na osnovu čega je nastala takozvana „mapa krize grada Pule”. Na mapi su locirani razni događaji iz 2007. godine poput pobuna, žalbi, okupacija, demonstracija, bespravne gradnje, komunalnih i radnih akcija, a prikazani su i potencijalni budući konflikti – lokacije napuštenih objekata i neasfaltiranih puteva. Samoinicijativne akcije, poput čišćenja zelenih površina, pošumljavanja, uređivanja pešačkih staza, oslikavanja fasada i pisanja grafita, svakako utiču na promenu životnih uslova u gradu, ali odnosi u gradu ostaju netaknuti. Svi primeri prikazani na mapi u funkciji su iznalaženja jasnijih oblika intervenisanja u gradu i definisanja strategije koja ne bi menjala samo uslove, nego i odnose života u gradu. Emil je istakao i da su građani koji su sami rešavali svoje komunalne probleme odbijali plaćanje komunalnih usluga i da se u praksi mnogo više problema reši uzajamnim dogovorom komšija i sugrađana nego u slučaju njihovog rešavanja kroz institucije.

Kao član Inicijative za Muzil, Emil je dobar deo radionice posvetio i tom pitanju. Poluostrvo Muzil, korišćeno od strane vojske, napušteno je nakon 200 godina. Članovi Inicijative smatraju da nijedan pojedinac ne sme doći u priliku da planira budućnost svih ostalih stanovnika, pogotovo ako je reč o toliko velikom području. Cilj je sprečiti razdvajanje Muzila od Pule i njenih stanovnika, tj. sprečiti planiranje budućnosti Muzila bez učešća samih građana u tom procesu. Kako državna i gradska uprava (tj. sve političke stranke) već dugo pripremaju privatizaciju Muzila, Inicijativa za Muzil je krenula u akciju osvajanja, tj. odbrane tog prostora. Jurcan ističe da strategija prisvajanja prostora ima dve funkcije – odbrambenu, koja podrazumeva samu odbranu tog prostora, i ofanzivnu, koja podrazumeva njegovo aktivno korišćenje u svrhu opšteg dobra. Nulta tačka, tj. prvobitni korak u tom procesu je menjanje percepcije tog prostora u svesti građana – ljudi treba da shvate da postoje i alternative onim projektima koje nameću političke strukture; oni treba da opažaju grad kao samoorganizovani organizam.

Emil Jurcan je naveo šest etapa koje treba sprovesti u borbi za određeni prostor, a to su proglas (manifest), protest, privremeno korišćenje, arhitektura, okupacija i urbanizam. Osvajanje Muzila je pratilo ove etape. Prvo je izdat proglas u novinama koje su oni pokrenuli pod nazivom Otvoreni Muzil, zatim je održan protest sa zahtevom da Muzil mora da ostane javno zemljište. Nakon toga počeli su privremeno da koriste, jer što se ljudi više identifikuju sa određenim prostorom, više će biti spremni da se bore za njega, pa se time povećavaju šanse za uspeh celog projekta. Muzil je paradigma zajednice ljudi koja zauzima određen nekorišćen javni prostor u svrhu razvijanja kulture, čime se gradi grad postkapitalističkih kultura umesto još uvek dominantnog kapitalističkog grada. Kao sličan primer navedena je i situacija u vojnom kompleksu na ostrvu Katarina, čiji su jedan deo počeli da koriste ribari (jer im je potrebna obala), na drugom delu su dovođene koze na ispašu, a treći deo su „okupirala” deca kojoj je potreban prostor za igru.
Inicijativa se svojim delovanjem momentalno zamerila gradonačelniku Pule i političkim strukturama, zato što Muzil predstavlja područje suprotstavljenih interesa. Danas je vidljiva, aktivna podrška Inicijativi za Muzil manja nego pre 3 godine, jer lokalna vlast konstantno vrši represiju prema građanima koji podržavaju ovaj projekat (pretnje gubitkom posla).

U diskusiji koja je usledila nakon Emilovog izlaganja ostali učesnici radionice razmenili su svoja iskustva. Najviše je bilo reči o mogućnostima zaštite rubnih područja Zvezdarske šume, koja malo po malo bivaju uništena od strane privatnih investitora, ali uprkos tome, još uvek nisu formulisane strategije osvajanja tog prostora. Pričalo se i o uspešnoj strategiji ozelenjavanja Zrenjanina. Učesnici su se složili da je druga inicijativa imala znatno više uspeha od prve, jer u planskom ozelenjavanju javnih površina uz učešće građana Zrenjanina ne postoji nikakav konfliktni interes, što svakako nije slučaj sa Zvezdarskom šumom. Ukratko, gradske institucije Zrenjanina prihvatile su projekat (Dobro drvo) zato što je to bio minimum onoga što su mogle da urade. Prisutni učesnici iz Makedonije upozorili su da problem koji postoji u Skoplju nije samo ideološki i estetski, već i politički, jer su Albanci u Skoplju gotovo jednoglasno protiv postojećih urbanističkih rešenja, čija je svrha nametanje nacionalnog (makedonskog) identiteta svim građanima.

 

  

Rečnik gradskih rešenja

Četvrtak, 17. novembar, 19:00

Rečnik gradskih rešenja približio je 15 profesionalnih i ličnih razmišljanja o mogućim i poželjnim promenama u našem okruženju. Kroz petominutna izlaganja, učesnici su probali da izlože jedan predlog, skroman ili sasvim utopijski, upućen gradskim vlastima ili samim građanima, usresređen na infrastrukturu, estetiku, međuljudske odnose ili druge teme koje smatraju važnim za (Beo)grad.

Učestvovali:

Snežana Ristić, urednica redakcije za kulturu na Radiju Beograd 2: REMODERNIZACIJA

Pavle Ćosić, pisac: STREET ART

Maja Lalić, arhitektkinja i programska direktorka Mikser festivala: PARTICIPACIJA

Dušan Rajić, ulični umetnik: JAČANJE LOKALNE ZAJEDNICE

Zoe Gudović, aktivistkinja, Rekonstrukcija ženski fond: NE BUDI TRASH BUDI FRESH (TOALETIZACIJA) / ČEŠKAJ ME NEŽNO

Stevan Filipović, filmski reditelj: BIOSKOP VOŽDOVAC

Snežana Džekulić, aktivistkinja, Centar za integraciju mladih: ULICE DECI

Zoran Erić, kustos, Muzej savremene umetnosti: URBANI FEUDALIZAM (BORBA ZA PROSTORNU PRAVDU)

Ružica Sarić, arhitektkinja i pokretačica Beogradske internacionalne nedelje arhitekture: CENTAR NA KRAJU GRADA

Miloš Tomić, filmski reditelj: PROLAZNICI KAO ŽIVE ENCIKLOPEDIJE

Dubravka Sekulić, arhitektkinja: ŠKOLSKI PROGRAM

Nenad Trifunović, grafički dizajner, Metaklinika: BICIKL I SIRENE

Milica Lapčević, umetnica i urednica emisije Reči i slike Radija Studio B: SVETLOSTI BEOGRADA

Tobias Strahl, istoričar umetnosti: TEXT AND THE CITY

Đorđe Balmazović, umetnik, grupa Škart: RADNE AKCIJE

 

Moderirala: Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda

 

** PREUZMITE AUDIO SNIMAK REČNIKA **

————-

Izveštaj sa Rečnika gradskih rešenja

Počeo je drugi po redu Ko gradi grad! Događaj je, kao i prošle godine, otvoren Rečnikom gradskih rešenja na kojem smo iz 15 uglova slušali o načinima kojima naše okruženje možemo učiniti boljim. Izložene su različite ideje i opservacije koje se kreću od filozofsko-utopijskih do konkretnih i praktičnih.

U okviru zahteva za remodernizacijom mogli smo čuti da javni prostor nekada nije bio roba, da je pripadao svima, te da ga je potrebno vratiti ljudima, a ne otuđivati od njih podizanjem ograda. Kao preduslov remodernizacije navodi se promena obrazovne paradigme koja dominira Srbijom od početka 90-ih godina, a koja bi razvijala u ljudima ideju filantropije i osećaj za zajednički prostor. Predlaže se i borba za prostornu pravdu, oličena u otporu urbanom feudalizmu, koji dopušta nekolicini „šerifa” da vuku sve konce. Kao primer su navedeni šoping molovi na Novom Beogradu, koji dovode i do radikalne promene u samom ponašanju ljudi. Istaknut je značaj participacije građana i njihovog uključivanja u ove procese, odnosno jačanje lokalnih zajednica u cilju promene svesti „amorfne, bespomoćne mase”. Na tom tragu je i predlog organizovanja dobrovoljnih radnih akcija za pomoć najugroženijima, jer se kvalitet jedne zajednice meri upravo njenim odnosom prema toj kategoriji građana. Izražena je i potreba vršenja većeg pritiska na gradske (i državne) vlasti radi suštinskog rešavanja problema dece koja žive i rade na ulici.

Predloženo je zauzdavanje urbanizacije (Beo)grada, kako bi se sačuvale lepe tačke (svetlosti) grada, kao i mogućnost stapanja sa prirodom u neposrednoj blizini gradskog jezgra (na dorćolskom keju). Od praktičnih predloga smo mogli čuti da u rekonstrukciji i izgradnji grada treba da učestvuju prvenstveno umetnici/e, a ne samo arhitekte, kako bismo izbegli paradoks da BEOgrad važi za „najsiviji” grad u Evropi. Konkretna ideja je i obnova Bioskopa Voždovac, koju bi pratila izgradnja tematskog parka oko njega. Među najoriginalnijim predlozima ističu se Toaletizacija – uz slogan „ne budi trash, budi fresh” – postavljanje tuš-kabina u svakom gradskom bloku koje će doprineti zajedništvu i socijalizaciji ljudi.

Predstavljena je i zanimljiva koncepcija da u prolaznicima treba videti žive enciklopedije. Ljudima na ulici ne treba se obraćati samo uobičajenim pitanjima (npr. koliko je sati), već treba pitati sve što nas zanima (i biti otvoren za pitanja drugih), jer se grad najbolje gradi upoznavanjem ljudi oko nas koji možda nose odgovore na mnoga naša pitanja.

Da bi sve navedeno postalo moguće neophodno je i objavljivanje različitih tekstova, eseja i publikacija koje se bave problemima razvoja grada i lokalnih zajednica, jer je koncentracija teme grada u javnom diskursu od neprocenjivog značaja.

Rečnik gradskih rešenja završen je zaključkom da duši treba više prostora nego telu, te da je razvijanje solidarnosti i osećaja zajedništva uporište od kojeg treba poći u izgradnji grada po meri njegovih građana.

Novi pristupi, sveže prakse

U toku turbuletnog perioda ‘tranzicije’ različiti arhitektekti, aktivisti, predstavnici civilnog i javnog sektora započeli su rad na projektima i pristupima koji uključuju građane u bavljenje i rešavanje urbanističkih i prostornih problema zajednice. Koji su inspirativni primeri? I koje su prednosti (i prepreke) uključivanja građana u procese rešavanja urbanih pitanja?

Subota, 19. jun, 16:30 – 18:30

Tokom turbuletnog perioda ‘tranzicije’ različiti arhitekti, aktivisti, predstavnici civilnog i javnog sektora započeli su rad na projektima i pristupima koji aktivno uključuju građane u rešavanje urbanističkih i prostornih problema zajednice. Koji su inspirativni primeri? I koje su prednosti (i prepreke) uključivanja građana u procese rešavanja urbanih pitanja?

Govorili:

Biljana Gligorić, arhitektica, Expeditio, Kotor

Ivan Kucina, docent, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Zlata Vuksanović Macura, koordinatorka za stanovanje, UN HABITAT

Nebojša Milikić, autor projekta Flux oko nas, Kulturni centar REX

Moderirala: Ana Džokić, STEALTH.unlimited

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

 

DSC01444  DSC01450  DSC01470

 

Pogledajte sve slike

Grad pod lupom građana

Nevladine organizacije i građanske inicijative relativno su novi akteri koji se bave problemima urbanog razvoja. Na koje se teme ove organizacije fokusiraju, i koliko ima sličnosti između njihovih polja delovanja u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji? Kojim strategijama i sredstvima se ove inicijative služe, kakva su im iskustva i kako mere svoj uspeha? Kakvi su izgledi i pouke za buduće slične inicijative? Da li bi regionalna saradnja pomogla pojedinačnim inicijativama?

Subota, 19. jun, 14:00 – 16:00

Nevladine organizacije i građanske inicijative relativno su novi akteri koji se bave problemima urbanog razvoja. Na koje teme se fokusiraju ove organizacije i koliko ima sličnosti između njihovih polja delovanja u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji? Kojim strategijama i sredstvima se služe ove inicijative, kakva su im iskustva i kako mere svoj uspeh? Kakvi su izgledi i pouke za buduće slične pokrete? Da li bi regionalna saradnja pomogla pojedinačnim, lokalnim inicijativama?

Govorili:

Dejan Milovac, programski direktor za održivi razvoj i javne kampanje MANS-a, Podgorica

Aneta Spaseska, arhitektica, predstavnica Prve Arhi Brigade, Skoplje

Teodor Celakoski, predstavnik inicijative i kampanje Pravo na grad, Zagreb

Marko Jočić, predstavnik Inicijative za Peti Park

Moderirao: Miša Stojiljković, novinar B92

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

 

DSC01386  DSC01405  DSC01434

 

Pogledajte sve slike

 

Izložbe

Izložba PRAVO NA GRAD ilustruje kampanju inicijative PRAVO NA GRAD koja je usmerena protiv prekomerne ekonomske eksploatacije prostora, upravljanja prostorom na štetu javnog interesa, neodržive prostorne politike i isključivanja građana iz odluka o prostornom razvoju Zagreba.
Autori izložbe su Dejan Dragosavac – Ruta, Tomislav Domes i Teodor Celakoski
Produkcija: Inicijativa Pravo na grad, Drugo more
Izložba Cities Log predstavlja hronologiju prostorno važnih događaja, odluka i debata u Beogradu, Kotoru, Novom Sadu, Podgorici, Prištini, Puli, Skoplju, Tirani i Zagrebu. Ova izložba je bazirana na seriji razgovora sa stručnjacima u oblasti arhitekture i urbanih politika i dopunjena teorijskim doprinosima brojnih pojedinaca i organizacija. Kroz 8 tema koje obrađuje (privatizacija, tržište nekretnina, klijentizam, legalizacija i legislativa, građenje identiteta, infrastruktura, uloga arhitekata, borba za zajednički prostor), izložba CITIES LOG prikazuje presek razvoja gradova u toku jedne godine (leto 2008-2009). Izložba se sastoji od hronološke studije i video dokumentacije.
Autori izložbe su Ana Džokić i Mark Neelen (STEALTH.unlimited).
Izložba projekta FLUX Kaluđerica – mapa Kaluđerice sa postojećom kanalizacionom mrežom i svim drugim relevantnim pratećim podacima kao što su kritična mesta izlivanja vode, ćorsokaci, alternativni odvodi, kolizija međuljudskih odnosa i komunalnih principa itd. Ovaj projekat praktično mapira jednu drugu mrežu – onu koja naizmenično inervira i koordinira procese i pojave solidarnosti i nesolidarnosti u datoj lokalnoj zajednici – formirane inače na sasvim tipičnim političkim, ekonomskim i komunikacijskim osnovama nastanka i razvoja ovakvih naselja u okolini Beograda.
Autori projekta Nebojša Milikić, Nebojša Kitanović i Dragan Jovanović.

Za vreme trajanja otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? u Kulturnom centru REX su bile postavljene 3 izložbe koje na različite načine dopunjuju teme o kojima se govorilo:

Izložba Cities Log predstavlja hronologiju prostorno važnih događaja, odluka i debata u Beogradu, Kotoru, Novom Sadu, Podgorici, Prištini, Puli, Skoplju, Tirani i Zagrebu. Ova izložba je bazirana na seriji razgovora sa stručnjacima u oblasti arhitekture i urbanih politika i dopunjena teorijskim doprinosima brojnih pojedinaca i organizacija. Kroz 8 tema koje obrađuje (privatizacija, tržište nekretnina, klijentizam, legalizacija i legislativa, građenje identiteta, infrastruktura, uloga arhitekata, borba za zajednički prostor), izložba Cities Log prikazuje presek razvoja gradova u toku jedne godine (leto 2008-2009). Izložba se sastoji od hronološke studije i video dokumentacije.

Autori izložbe su Ana Džokić i Mark Neelen (STEALTH.unlimited).

Izložba Pravo na grad ilustruje kampanju inicijative Pravo na grad koja je usmerena protiv prekomerne ekonomske eksploatacije prostora, upravljanja prostorom na štetu javnog interesa, neodržive prostorne politike i isključivanja građana iz odluka o prostornom razvoju Zagreba.

Autori izložbe su Dejan Dragosavac – Ruta, Tomislav Domes i Teodor Celakoski

Produkcija: Inicijativa Pravo na grad, Drugo more

Izložba projekta FLUX Kaluđerica – mapa Kaluđerice sa postojećom kanalizacionom mrežom i svim drugim relevantnim pratećim podacima kao što su kritična mesta izlivanja vode, ćorsokaci, alternativni odvodi, kolizija međuljudskih odnosa i komunalnih principa itd. Ovaj projekat praktično mapira jednu drugu mrežu – onu koja naizmenično inervira i koordinira procese i pojave solidarnosti i nesolidarnosti u datoj lokalnoj zajednici – formirane inače na sasvim tipičnim političkim, ekonomskim i komunikacijskim osnovama nastanka i razvoja ovakvih naselja u okolini Beograda.

Autori projekta su Nebojša Milikić, Nebojša Kitanović i Dragan Jovanović.

Ekonomija gradnje grada

Tržišna ekonomija, kao skup principa i tehnika postala je veoma uticajna u definisanju kursa urbanog razvoja. Mnogo toga ipak ostaje misterija većini građana, profesionalca koji se bave urbanim okruženjem, pa čak i donosiocima odluka. Ova sesija daće osnovni uvid u urbanu ekonomiju i tržište urbanog razvoja. Šta su interesi investitora i u kojoj meri oni korespondiraju interesima građana i grada? Koji su nekonvencijalni pristupi uspostavljanja različitih pozicija u ovom odnosu?

Subota, 19. jun, 11:00 – 13:00

Tržišna ekonomija, kao skup principa i tehnika, postala je veoma uticajna u definisanju kursa urbanog razvoja. Ipak, mnogo toga ostaje misterija većini građana i profesionalaca koji se bave urbanim okruženjem, pa čak i donosiocima odluka. Šta su interesi investitora i u kojoj meri oni odgovaraju interesima građana i potrebama grada? Koji su nekonvencijalni pristupi u uspostavljanju drugačijih pozicija u ovom odnosu?

Govorili:

Miomir Jovanović, profesor, Institut za prostorno planiranje, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Tamara Brajović, konsultantkinja za urbanizam Balkana, Redserve GmbH, Beč

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupe, Pula

Moderirala: Snežana Krivokapić, novinarka Ekonom:east-a

Preuzmite audio snimak celog razgovora

DSC01337  DSC01353  DSC01368

Pogledajte sve slike

Ko i kako gradi naše gradove?

Izazov razvoja grada na sebe preuzimaju različiti akteri. Koliko se razlikuju njihovi pristupi – i kako oni na kraju mogu graditi naš zajednički grad? Kojim sredstvima se ovi akteri koriste kako bi posredovali svoje razlike – i da li se putem reprezentativne demokratije može upravljati razvojem grada na način zadovoljavajući po njegove građane? Šta bi bilo kolektivno pravo na grad koje bi garantovalo održivi model društva i gradskog života za svoje građane?

Petak, 18. jun, 15:30 – 17:30

Različiti akteri učestvuju u razvoju grada. Koliko se razlikuju njihovi pristupi i koji su njihovi (zajednički) interesi u građenju naših gradova? Kojim sredstvima se ovi akteri koriste u svojim nastojanjima da utiču na urbani razvoj grada? Da li se putem reprezentativne demokratije može upravljati razvojem grada na način zadovoljavajući po njegove građane? Šta bi bilo kolektivno pravo na grad koje bi garantovalo održivi model društva i života za sve?

Govorili:

Kokan Grčev, profesor, Fakultet za arhitekturu i dizajn, Američki koledž u Skoplju

Ana Zatezalo-Šenk, direktorka sektora za urbano planiranje i razvoj projekata Luke Beograd

Dejan Simonović, predstavnik inicijative Zaštitimo Zvezdarsku šumu

Moderirala: Suzana Trninić, novinarka B92

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

 

DSC01208  DSC01299  DSC01307

 

Pogledajte sve slike

Zakonitosti gradnje grada

varijata 1) Zakon je posrednik u odnosima među ljudima, sredstvo u oblikovanju društva, a konačno samim time i sistem pravila koji reguliše prostor. Ako zakon oblikuje grad – kako funkcionišu njegovi trenutni pravni okviri? Kojim vrstama razvoja su ti okviri nakolonjeni ili ih stimulišu, a koje ignorišu? Gde su mogućnosti za profesionalce i građanine da učestvuju u oblikovanju ovog pravnog okvira, ili mogućnosti da ga sami koriste kao sredstvo za posredovanje urbanih promena? Diskusija o problemima, trendovima i budućim perspektivama.

Petak, 18. jun, 13:00 – 14:30

Jasno je da razvoj grada definišu zakonske regulative, ali kako funkcionišu trenutni pravni okviri? Da li su naklonjeniji jednom modelu razvoja, dok ignorišu neki drugi? Da li postoje mogućnosti da profesionalci i građani učestvuju u oblikovanju ovih pravnih okvira i na koje načine mogu da iskoriste postojeće zakone za postizanje željenih urbanih promena?

Govorili:

Dušan S. Pajović, predsednik Komisije za zakonodavstvo, Udruženje urbanista Srbije

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda

Moderirala: Daliborka Mučibabić, novinarka Politike

 

Preuzmite audio snimak celog razgovora

DSC01160  DSC01167  DSC01172

Pogledajte sve slike

 

Kratka hronologija gradilizacije

Šta se dešavalo sa gradovima na prostoru bivše Jugoslavije u poslednje dve godine? Ova kratka hronologija prikazaće prostorno važne događaje, odluke i diskusije u kontekstu brzih investicija, nastanka novih odnosa snaga i izazova koje sa sobom donosi prelaz ka novom angažmanu građana. Kroz ovu hronologiju gradova regiona načećemo teme kojima će se baviti otvoreni razgovori KO GRADI GRAD?
Govore: Marko Aksentijević (Grupa 484), Ana Džokić i Marc Neelen (STEALTH.unlimited)

Petak, 18. jun, 10:30 – 11.00

Šta se dešavalo sa gradovima na prostoru bivše Jugoslavije u poslednje dve godine? Ova kratka hronologija prikazala je prostorno važne događaje, odluke i diskusije u kontekstu brzih investicija, nastanka novih odnosa snaga u procesima urbanog razvoja i izazova koje sa sobom donosi aktivniji angažman građana u pitanjima razvoja grada. Kroz ovu hronologiju gradova regiona, načeli smo teme kojima su se dalje bavili otvoreni razgovori KO GRADI GRAD?

Govorili: 

Marko Aksentijević, Grupa 484

Ana Džokić Marc Neelen, STEALTH.unlimited

1 6 7 8 9