Akcija solidarnosti “Za krov nad glavom”

SPREČILI SMO NAJAVLJENI NAPAD NA PORODICE NA VIDIKOVAČKOM VENCU

Organizacije i pojedinci okupljeni oko Združene akcije Krov nad glavom organizovali su 29. i 30. jula okupljanje ispred barake na Vidikovačkom vencu bb, kako bi sprečili novi napad i rušenje barake koje je najavilo preduzeće ZAPADNA SRBIJA. Napad i rušenje smo sprečili, međutim položaj dve porodice koje žive u baraci i dalje je veoma težak.

U baraci i dalje nema struje, koja je isključena po nalogu ZAPADNE SRBIJE, kao deo pritiska na stanare da se isele usled nepodnošljivih uslova života. Struja je isključena nakon što je solidarnom akcijom popravljen krov na baraci, koji su 8. jula srušili huligani predvođeni Matejom Tepešom, punomoćnikom preduzeća ZAPADNA SRBIJA. Isključenje struje i pretnje da će se isključiti i voda predstavljaju nastavak huliganskog napada drugim sredstvima.

Kao što smo već isticali, krajnji vlasnik preduzeća ZAPADNA SRBIJA je biznismen Đorđije Nicović.

Popravka krova koji je srušen u razbojničkom napadu 8. jula, i sprečavanje daljih napada su samo prvi koraci u borbi da se porodicama na Vidikovačkom vencu omogući život bez straha, u humanim uslovima.

Podsećamo javnost da je, na zahtev Udruženja Jednakost, Evropski sud za ljudska prava 1. aprila 2016. godine doneo privremenu meru po kojoj vlasti ne smeju sprovesti izbacivanje dok Sudu ne dostave precizne i tačne podatke o merama koje su preduzele da porodicama obezbede smeštaj i druge socijalne usluge.

Opština Rakovica već više od godinu dana ignoriše nalog Evropskog suda.

U Beogradu, 31. jula 2017. godine

 

(Združenu akciju Krov nad glavom su pokrenule organizacije KO GRADI GRAD, Ne davimo Beograd, Socijaldemokratska unija – SDU, Jednakost = Equality, Reci NE Izvršiteljima, 7 zahteva i Marks21)


 

POPRAVILI SMO KROV, I ODBRANIĆEMO GA!

Združena akcija Krov nad glavom je juče uspešno završila solidarnu akciju izgradnje novog krova na baraci na Vidikovačkom vencu bb, koju su 30. juna porušili huligani po nalogu građevinskog preduzeća Zapadna Srbija. Time je život stanara barake samo delimično normalizovan, budući da je punomoćnik Zapadne Srbije Mateja Tepeš uz podršku policije u subotu 15. jula jasno pokazao da ne odustaje od namere da stanare iseli nasilnim putem, uprkos privremenoj meri Evropskog suda za ljudska prava.

Nakon što je u subotu policija po nalogu Mateje Tepeša privela troje stanara i aktivistu organizacije Marks 21, policijska pratnja koja im je dva dana ranije bila dodeljena zbog opasnosti od novih huliganskih napada je postala sporadična, što samo još više povećava bojazan da će se napad ponoviti i sumnju u povezanost policije sa preduzećem Zapadna Srbija.

Združena akcija Krov nad glavom će istrajati u zahtevu da opština Rakovica postupi po privremenoj meri Evropskog suda za ljudska prava i obezbedi adekvatan alternativni smeštaj porodicama koje žive u baraci, kao i u zahtevu da se utvrdi pozadina i kazne krivci za huliganski napad na stanare barake. Akcija popravke krova je samo prvi korak u borbi za trajni izlaz iz teškog položaja u kom se danas nalaze. Popravkom krova, međutim, njima nije omogućen dostojanstven život, jer im je već sutradan Elektrodistribucija isključila struju. Pritisak na stanare ove barake je snažan i upućen sa različitih strana, ali i naša namera da omogućimo da ne izgube krov nad glavom, kako pravo i pravda nalažu.

U Beogradu, 20. jula 2017. godine
Združena akcija Krov nad glavom

Foto: Ana Toader


 

POZIV

Pozivamo vas na akciju solidarnosti “ZA KROV NAD GLAVOM” u petak 14. jula 2017. godine u 9 časova na Vidikovačkom vencu bb (ugao Susedgradske 26a i Vidikovačkog venca 14b), gde žive porodice kojima već treći put od početka mata ove godine grupa unajmljenih navijača preti i izbacuje ih na ulicu. Tokom poslednjeg napada, koji se dogodio u subotu 8. jula, uništen je krov ove barake, a porodice su od tada prinuđene da spavaju pod vedrim nebom. S obzirom da država ne reaguje i štiti napadače, najmanje što možemo da uradimo je da popravkom krova ovim ljudima omogućimo da se vrate u svoj dom.

Dve romske porodice koje žive u ovoj baraci izložene su stalnom teroru i orkestriranim napadima za koje po sopstvenom priznanju držalac zemljišta, direktor preduzeća za izgradnju objekata, angažuje navijače. Iako je prvobitno opština Rakovica donela rešenje o iseljenju pomenutih porodica, Evropski sud za ljudska prava je na zahtev organizacije Jednakost doneo odluku o privremenoj meri u martu 2016. godine prema kojoj vlasti ne smeju da izbace ove dve porodice dok Sudu ne dostave precizne i tačne podatke o merama koje su lokalne vlasti preduzele da porodicama obezbede alternativni smeštaj i druge socijalne usluge. Međutim, Opština Rakovica se o ovu meru oglušila tako što je na insistiranje osobe koja stoji iza napada donela zaključak kojim se utvrđuje da je prethodno doneto rešenje o izbacivanju postalo izvršno.

Istovremeno, napadači su dodatno ohrabreni činjenicom da Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu još uvek nije reagovalo u vezi sa krivičnom prijavom koju je protiv njih podnela organizacija za ljudska prava Jednakost, zbog čega su najavili svoj „konačni“ dolazak za 30. jul 2017. kada nameravaju da isele porodice iz barake. Istovremeno, policija i dalje nije odgovorila na zahtev porodica za stalno prisustvo policijske patrole koja bi njima, a naročito deci, omogućila život bez straha i nasilja.

Iz ovoga nedvosmisleno sledi da država ne može da se odupre pritisku privatnog biznisa i da je blagonaklona prema urušavanju vladavine prava, a svojim nečinjenjem štiti i daje legitimitet grupi navijača koju privatni preduzetnik angažuje da protivpravno ostvari svoje interese.

Zato u ovim slučajevima kada nas državne institucije iznevere, pogaze zakon i stanu na stranu jačih, mi građani/ke, koji verujemo u pravo na dostojanstven život, organizujemo ovu akciju solidarnosti da pokažemo da ne pristajemo da ćutimo i okrećemo glavu.

Pridružite nam se!

Država mora da zaustavi raseljavanje bivših radnika Trudbenika

Za utorak 16. maj u 9.00 časova zakazano je iseljenje porodica bivših radnika Trudbenika Voje Jokića i Vojimira Lukovića iz objekata za smeštaj radnika u ulici Luneta Milovanovića 6 na Konjarniku. Komšije i kolege Voje Jokića i Vojimira Lukovića izraziće solidarnost sa njima 16. maja u 8.00, i podsetiti javnost na surovo kažnjavanje bivših radnika Trudbenika zbog njihovog suprotstavljanja pljački u privatizaciji.

Prinudno raseljavanje objekata za smeštaj radnika Trudbenika započelo je 2008. godine, kada ga je privatizovalo građevinsko preduzeće Monterra Dragana Kopčalića. Monterra je stavila objekte za smeštaj radnika pod hipoteku radi obezbeđenja svojih kredita kod poslovnih banaka, što je bilo zabranjeno ugovorom o kupoprodaju Trudbenika. Usledilo je naređenje stanarima da se isele, zatim otkazi radnicima koji su naređenje odbili. Radnici su reagovali štrajkom i zahtevom za raskid kupoprodajnog ugovora, na šta je Kopčalić odgovorio otkazima, angažovanjem batinaša, isključenjem vode i struje.

Kopčalićeva uprava nad Trudbenikom odvela je preduzeće u stečaj 2011. godine. Iako je sud u međuvremenu pravosnažno utvrdio da je Monterra hipotekarnim opterećenjem Trudbenikove imovine prekršila ugovor o kupoprodaji, stečajni upravnik nije preduzeo nikakve mere da zaštiti imovinu Trudbenika, već je nastavio još žešći progon stanara objekata za smeštaj radnika kako bi isplatio Monterrine dugove prema bankama.

Skoro svi dosadašnji pokušaji raseljavanja Trudbenikovih objekata za smeštaj radnika u Krnjači, na Novom Beogradu i Konjarniku bili su neuspešni, zahvaljujući solidarnosti stanara, radnika Trudbenika i građana koji su se odazivali na apele za podršku. Ovo je verovatno jedan od razloga zašto je izvršitelj zapretio Vojimiru Lukoviću da će u slučaju otpora iseljenju 16. maja „proći kao u Savamali!“

Smatramo da država, koja je omogućila kršenje zakona i ugovora u privatizaciji Trudbenika, mora da zaustavi izbacivanje radničkih porodica na ulicu, i da je solidarnost sa progonjenim stanarima jedini način da nateramo državu da se ponaša odgovorno.

U Beogradu, 13. maja 2017. godine

Socijaldemokratska unija
Ko gradi grad
Udruženje radnika i prijatelja Tridbenika
Ne da(vi)mo Beograd
Jednakost
Marks 21
Levi samit Srbije

Stop izbacivanju porodice Havatmi na ulicu!

Slučaj prinudnog iseljenja porodice Havatmi predstavlja još jedan dramatičan primer izbcivanja na ulicu onih koji su postali žrtve nehumane prakse i samovolje privatnih izvršitelja.

Stan u kom žive penzionerka Branka Havatmi i njen sin sa invaliditetom, prodao je privatni izvršitelj Nenad Botorić. Branka Havatmi ne izbegava plaćanje duga, koji iznosi 6.500 evra. Prema njenim navodima, Botorić prethodno nije pokušao ni jedan od manje drastičnih načina naplate duga, niti je Branki dostavio odluku o prodaji stana i dao joj priliku da zaustavi postupak i plati dug na drugi način.Stan u opštini Stari grad površine 48 kvadratnih metara, na lokaciji gde se kvadrat stambenog prostora prodaje za više od 2.000 evra, prodat je za svega 16.000 evra. Sve to je užasna svakodnevnica sistema u kom pravičnost i humanost izvršenja zavise isključivo od ličnosti izvršitelja. Ukoliko je izvršitelj osoba bez savesti, ne postoje nikakve sistemske prepreke da takav čovek ne oduzme šta god poželi i uništi živote čak i jednoj penzionerki i njenom sinu sa invalidetetom.

Jedino što mu još može stati na put je solidarnost građana i građanki. Brankine komšije su već sprečile raniji pokušaj iseljenja, a najava narednog iseljenja, zakazanog za 4. maj, pobudilo veliku pažnju medija i građana na društvenim mrežama.

Trajno rešenje i sprečavanje daljeg nasilja nad najugroženijima moguće je samo ukoliko se stvari promene sistemski. Pre svega, nužno je zabraniti izvršenja duga nad jedinim krovom nad glavom kao i prinudna iseljenja po bilo kom osnovu iz jedinog stana kojeg dato domaćinstvo ima i može da priušti, po uzoru na procedure koje se primenjuju u Sloveniji. Takođe, izvršenja se moraju vratiti u nadležnost suda kako bi se štitio javni interes a ne privatna volja izvršitelja. Naglašavamo da je po obavezama koje proističu iz Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, država dužna da obezbedi sistem u kom će se prinudna iseljenja sprovoditi samo kao poslednja opcija, uz puno poštovanje prava građana koji se iseljavaju, i apsolutnu  zabranu da posle iseljenja postanu beskućnici. Nažalost, svedoci smo da država, umesto pomoći najsiromašnijma, učestvuje u daljem produbljivanju njihovog siromaštva i narušavanju dostojanstva, stvarajući društvo nepravde i bede.

Napominjemo da je Branka Havatmi pokušala da se žali Komori javnih izvršitelja na Botorićevo nečovečno postupanje, i da je Komora u potpunosti stala iza svog člana, što nam jasno govori kakve će biti posledice ukoliko se propisi što hitnije ne promene, i ukoliko se u međuvremenu solidarni građani, komšije, prijatelji i svi koji se protive iživljavanju nad najslabijima ne mobilišu protiv nasilja i samovolje.

U Beogradu, 3. maja 2017. godine

 

Socijaldemokratska unija

Ministarstvo prostora

Ne da(vi)mo Beograd

Ko gradi grad

Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava

Jednakost

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Udruženje radnika i prijatelja Trudbenika

Levi samit Srbije

Marks 21

Udruženi pokret slobodnih stanara, Niš

Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad

PRAXIS

Žene u crnom

Rekonstrukcija zenski fond

Kampanja: Dobrodošli u stambeni pakao!

Kampanja Dobrodošli u stambeni pakao / www.stambenipakao.rs,  koju KO GRADI GRAD vodi tokom decembra 2016. ima za cilj da se zajedno i pojedinačno zapitamo da li želimo da živimo u „stambenom paklu” ili ne.

Možda ste pomislili: šta je to „stambeni pakao”? Da li sam i ja u njemu?

Prema nedavno objavljenim statistikama preko 70% domaćinstava u Srbiji je veoma opterećeno troškovima stanovanja. Po tom kriterijumu nalazimo se na drugom mestu u Evropi. Tako da, bez obzira da li imate ili nemate svoj stan, velika je verovatnoća da ste i vi u ovom „paklu”.

Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji upravo ulazi u skupštinsku proceduru, neće promeniti ništa bitno. Naprotiv, stvari će se dodatno pogoršati. Uvode se novi namenti, kazne su drakonske, ukidaju se prava podstanara i dalje nema para za socijalno stanovanje…

Zašto se o „stambenom paklu” tako malo priča?

Kako nam je postalo normalno da razlika između plate i kvadrata bude tolika da možemo samo da sanjamo o kupovini stana?

Da, ako smo i uspeli da nekako kupimo stan, njegova otplata postane noćna mora, pitanje života ili smrti.

Da nas gazde po kratkom postupku izbacuju iz iznajmljenog stana, kad i kako im padne na pamet.

Da iz godine u godinu poskupljuju grejanje i struja, a plata ostaje ista, i da ne znamo kako ćemo platiti sledeći račun, ili otplatiti nagomilani dug.

Kako smo dopustili da naše komšije, znane i neznane, budu izbačene na ulicu i ostanu bez krova nad glavom?

Čak i da se najugroženiji prisilno iseljavaju iz socijalnih stanova, kojih u Beogradu ima veoma malo.

Kako nam je postalo normalno da se krov nad glavom tretira kao pitanje privilegije i luksuza, a ne kao osnovno ljudsko pravo?

Da li ste vi sa time zaista OK?

Sudeći po tome kako se poslednjih decenija vlast odnosila prema ovom važnom egzitencijalnom pitanju, zaista nema razloga da polažemo nadu u to da će država sama od sebe rešiti ove probleme, jer ova država u stanovima vidi samo zaradu i način da privuče krupni kapital. Kada vidimo kako država ulaže beskrajna finansijska i politička sredstva u projekate kao što je Beograd na vodi, gde stan košta 400.000 evra, situacija postaje mnogo očiglednija.

Kampanjom „Dobrodošli u stambeni pakao” želimo da pokažemo da većina građana Srbije, na ovaj ili onaj način, već sada živi u „stambenom paklu”. Ako zbog toga osećamo nezadovoljstvo ili bes, to je potpuno normalno. Jedino što ne treba da bude normalno je zapravo taj stambeni pakao. Želimo da svako od nas kaže sebi „Neću da živim u stambenom paklu!” i da to zatim kaže glasno, tako da svi čuju. Zato prvi korak treba da bude promena predstave o stanu i stanovanju, koji su „prirodno” prepušteni slobodnom tržištu, ka razmevanju stana kao doma na koji svako ima pravo.

Niko nije pojedinačno kriv za „stambeni pakao” u kome živi! I ništa se neće promeniti dok se odlučno ne suprotstavimo ideji da je stan luksuz, a ne pravo.

 

KO GRADI GRAD je pre četiri godine otvorio temu zajedničkog delovanja građana na polju stanovanja. Razvili smo koncept kolektivnog, zadružno organizovanog, pristupačnog i neprofitnog stanovanja pod nazivom Pametnija zgrada. Kako bi se napravio ovakav pomak potrebno je razmišljati o stanovanju izvan okvira koji nam se svakodnevno nameće.

 

Iz tog razloga smo u toku poslednjih godinu dana radili i na povezivanjem među organizacijama i inicijativama građana koje prepoznaju temu pristupačnog i dostojnog stanovanja kao društveno bitnu i vrednu (samo)organizovanja. Zajednički smo radili na tri kruga komentara i reakcija na Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Zajednički se zalažemo za povlačenje ovog zakona iz procedure i uspostavljanje uspostvljanje široke javne debate o problemima stanovanja u Srbiji.

Izveštaj: NE DA(VI)MO BEOGRAD

Foto: Miloš StošićU utorak 22. jula održana je javna sednica Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. na koji je 21 institucija i 238 građana podnelo preko 1200 pisanih primedbi. Najveći broj ovih primedbi je zajednički sastavilo stotinjak stručnjaka i građana na radnom stolu u Kulturnom centru REX, 4. jula.

Ono što je jasno i letimičnim pogledom na ove izmene je da se one donose kako bi se omogućila realizacija projekta “Beograd na vodi”, odnosno kako bi se ugodilo interesima krupnog kapitala. Tako se bez ikakvog (zakonskog i stručnog) utemeljenja brišu i menjaju odredbe Generalnog plana iako se ništa drugo, osim pojavljivanja potencijalnog investitora, nije promenilo u uslovima koji su odredili njegov originalni sadržaj.

Pred samu sednicu, građani su se okupili ispred zgrade Gradske uprave u čijem suterenu se održavala sednica i isticanjem transparenata “Stop investitorskom urbanizmu” i pesmom “Beograde, Beograde” uz vođstvo hora Horkestar započeli dugu borbu za zaštitu javnog interesa. Zbog velikog broja zainteresovanih i male sale, svi koji su želeli nisu mogli da uđu u salu (iako je to jedinstvena prilika da se javna sednica čuje pošto je njeno snimanje zabranjeno).

Posle inicijalnog pozivanja na Poslovnik Komisije za planove sa obe strane stola, krenulo je čitanje primedbi i odgovora od strane obrađivača plana, Urbanističkog zavoda Beograda a podnosioci primedbi su mogli da daju dodatno obrazloženje. Na osnovu svega toga, Komisija za planove treba da definiše konačan oblik Izmena i dopuna Generalnog plana na zatvorenoj sednici. Ipak, brzo je postalo jasno da su odgovori obrađivača tipski i šturi, da ne uzimaju u obzir predočenu argumentaciju, a često ni elementarne osnove logike.

Foto: Miloš StošićTo je izazvalo negodovanje prisutnih i poziv da se omogući ozbiljnija rasprava o predmetu javne sednice. U svojim obraćanjima, građani pozivaju na stručnost, političku i etičku odgovornost, buduće generacije, neutemljenost izmena Generalnog plana, neopravdanost projekta Beograd na vodi i načina na koji se nameće. U prvih dva sata, atmosfera je burna sa puno aplauza i dobacivanja a predsedavajući (inače zamenik predsednika Komisije za planove), uz sitne intervencije, dopušta svakome da govori iako je struktura “primedbe i tipski odgovori” zadržana. Sednici je prisustvovao i Gradski arhitekta, koji je i predsednik Komisije, ali nije govorio (samo je na insistiranje prisutnih da bi po Poslovniku on trebao da vodi sednicu, rekao da je ipak nov i da ne bi)

Tipski odgovori koje smo dobili su sledeći:

Najčešći odgovor je bio da “primedba nije osnovana”, odnosno da Urbanistički zavod ne može na nju da odgovori. Ovo se dešavalo u dva slučaja: kada se primedba odnosila na deo plana koji nije bio predmet izmena i dopuna (regulisanje određenih parcela, restitucija, visina mostova i sl.) i kada je dovođen u pitanje pravni osnov za same Izmene i dopune Generalnog plana. I mada Urbanistički zavod zaista nije nadležan da ulazi u pravni osnov za izradu plana, ostaje pitanje ko jeste (odluku je donelo Privremeno veće koje više ne postoji) i zašto, pored velikog broja primedbi na ovu temu, Komisija nije našla za shodno da pozove nekoga ko može da odgovori na same primedbe.

Sledeći na listi najčešćih odgovora je bio onaj koji se odnosio na brisanje stavova u poglavlju “Savski amfiteatar, Prokop.” Bez obzira da li se primedba bavila konkursom, železničkom infrastrukturom, vizurama, saobraćajnicama, proporcijama javnih površina ili objektima javne namene i bez obzira na argumenntaciju, odgovor je uvek bio da se stavovi brišu zbog “detaljno prejudiciranih rešenja vezanih za buduću namenu prostora” kao da ideja planiranja nije da se nešto prejudicira i kao da stavovi koji se brišu tu nisu originalno dospeli na osnovu nekih, i dalje važećih, uslova i normi.

Primedba o uvođenju mogućnosti da se postojanje Železničke stanice Beograd i četiri koloseka može planom nižeg reda “promeniti ili ukinuti” je delimično usvojena tako što se izbacila reč “ukinuti” ali ne i problem da plan nižeg reda, suprotno zakonu i logici planiranja može da menja ono što je definisano višim planskim dokumentom.

Foto: Miloš StošićPrimedbe na prepuštanje izgradnje visokih objekata parcijalnoj analizi i arbitraži Komisije za planove nisu uvažene (osim dodavanjem kriterijuma koji bi trebalo da meri “doprinos zaštiti vizura i kultuno istorijski značaj”) obrazloženjem da je i ranije bilo moguće graditi visoke objekte na teritoriji celog grada a da se ovim to polje samo preciznije reguliše (što je posebno zabavan argument u svetlu toga da je Studija o visokim objektima ukinuta istog dana kada se pristupilo izmenama Generalnog plana).

Primedbe u vezi omogućavanja preparcelizacije za parcele na kojima su predviđeni ili postoje objekti javne namene, spomenici kulture i drugi objekti od javnog interesa su delimično usvojene tako da saglasnost za preparcelizaciju, u slučaju kad je reč o parcelama na kojima su spomenici kulture, daje Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ostale parcela sa javnom namenom su prepuštene slobodnom usitnjavanju.

Na sve (osim jedne) primedbe koje su se odnosile na ukidanje obaveze međunarodnog konkursa za Savski amfiteatar kao celinu i na uvođenje mogućnosti da se obaveza konkursa izbegne odlukom Vlade odgovoreno je cinično da se time “ne isključuje mogućnost raspisivanja konkursa za te lokacije.” Apsurdnost ovakvog stava ilustrovana je analogijom sa ukidanjem obaveze pravičnog suđenja i branjenjem takve odluke time da je ostavljena mogućnost da do istog ipak dođe.

Izuzetak u odgovorima koji su se odnosili na konkurs došao je na primedbu da “Vlada Republike Srbije nema nadležnost da proglašava lokacije od značaja za Republiku Srbiju” na koju je Urbanistički zavod rekao da “nema ingerencije da procenjuje nadležnosti Vlade.” Izvlačanjem logičkih konsekvenci iz ovog stava, jasno je da Urbanistički zavod onda takvu odredbu nije ni mogao da stavi u plan koji potpisuje. Pitanje je samo da li Komisija za planove misli da ima ingerencije da proširuje nadležnosti Vlade.

Foto: Miloš StošićSednica je trajala preko 6 sati, ljudi su se vremenom osipali, članovi Komisije izlazili iz svoje uloge i pozivali prisutne da razumeju situaciju i da uvaže da onaj ko ima novac “ima pravo da postavi šahovsku tablu.” Vremenom govori postaju više politički i emotivno nabijeni ali ne manjka ni stručnih obrazlaganja ali i poneko čitanje poezije.

Nema mnogo izgleda da je Komisija za planove na zatvorenoj sednici u četvrtak 24. jula zauzela drugačiji stav od onoga koji je dao Urbanistički zavod. To sugeriše i insistiranje da predstavnica Društva arhitekata Beograda ne bude prisutna na ovom delu sednice, iako po Poslovniku na to ima pravo. I mada se čini da je svaki pokušaj odbrane javnog interesa u datim okolnostima osuđen na neuspeh, građani su velikim brojem primedbi i prisustvom na javnoj sednici pokazali da se ne mire sa takvom situacijom.

Možda je protivnik jači a borba duga i teška ali mi smo ti koji će živeti sa posledicama. Pred nama je još puno proceduralnih, pravnih i simboličkih instanci u kojima trebamo da reagujemo. Pored nas je još puno sugrađana koje treba ohrabriti da se uključe odbrani zajedničkih interesa. Beograd nema nikog drugog osim nas samih!

HITNA AKCIJA: podnesimo primedbe na izmene Generalnog plana Beograda

Slavimo-Beograd-webJavni uvid u Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda, ulazi u finalnu fazu! Planirane izmene se uglavnom donose kako bi se omogućila realizacija projekta “BEOGRAD NA VODI” i predviđaju da se rešavanje ovog područja može izvesti izolovano od druge obale Save i bez međunarodnog konkursa. Pored ovoga ukida se i ograničenje spratnosti, kao i obavezna proporcija javnih površina na ovom području, a omogućava se i brisanje železničke stanice Beograd bez obaveze da se izgradi sva potrebna infrastruktura koja bi je zamenila.

Na inicijativu “Ko gradi grada” i “Ministarstva prostora”, dva kolektiva koja se bave mogućnostima uključivanja građana u urbani razvoj, stotinak eksperata i građana zajednički je sastavilo 15 primedbi na planirana rešenja (Primedbe se nalaze na kraju teksta). Odaberite one za koje smatrate da odražavaju vaše mišljenje i podnestite ih! Takođe, pozovite prijatelje, poznanike, rođake i prolaznike da iskažu svoje nezadovoljstvo predloženim izmenama.

Važno!!!
Pimedbe se podnose na šalteru Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 9. jula 2014. godine u 15:30 časova.
Primedbe slobodno možete prepravljati i dopunjavati.
Podnošenje prijava ne mora biti lično.
Primedbe se mogu poslati i poštom.
Podnošenje prijava nije moguće elektronskim putem.
Samo podnošenjem primedbi obezbeđujete mogućnost i da govorite na javnoj sednici Komisije za planove koja je zakazana za 22. jul u 13 časova.

Praktično!!!

Ukoliko nemate mogućnosti da odštampate primedbu ili su vam potrebne dodatne konsultacije, vrata Ministarstva prostora (Đušina 34) i Kulturnog centra Rex (Jevrejska 16) su otvorena u utorak, 8. jula od 12 do 18 časova.
Kolektivno podnošenje prijava održaće se u sredu, 9. jula u 13 časova, okupljanje je ispred Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, adresa: Ulica 27. marta 43-45.

Primedbe:

Primedbe na (mogućnost) ukidanja železničke stanice Beograd:

Primedba 1
Primedba 6

Primedbe na ukidanje konkursa za Savski amfiteatar, zajedničkog tretmana obe obale Save i obaveze od oko 50% javnih površina:
Primedba 2
Primedba 3
Primedba 4
Primedba 5

Primedbe na ukidanje zaštite vizura i urbanog identiteta Savskog amfiteatra
Primedba 7
Primedba 8

Primedba na ukidanje definisane lokacije za sadržaje javne namene
Primedba 9

Primedba na omogućavanje preparcelacije parcela na kojima se nalaze javni objekti, spomenici kulture itd.
Primedba 10

Primedbe na mogućnost ukidanja konkursa kada Vlada proglasi neku oblast za lokaciju od značaja
Primedba 11
Primedba 12
Primedba 13

Primedba na uvođenje parcijalne arbitraže za izgradnju visokih objekata

Primedba 14


Primedba na povod i cilj donošenja izmena Generalnog plana
Primedba 15