Author: kogradigrad

Novi početak: život u stambenoj zajednici starijih

Prenosimo vam žive situacije iz Ko gradi grad “kuhinje” novog stambenog zadrugarstva. Pred vama je tekst koji je priredila Milena Tomić, koproducentkinja pilot projekta Pametnije zgrade, u razmeni sa pilot zajednicom okupljenom oko ideje eko zajednice starijih Međugeneracijskog volonterskog centra iz Beograda.

–

Kada bi mi dali zadatak da osmislim ponovo svoj život i krenem skoro pa ispočetka, ja bih mnogo toga menjala, volela bih mnogo toga da probam, a nisam se osmelila u ovom svom, stvarnom životu. Recimo, volela bih da pobegnem iz sivkaste realnosti u šarenilo – u cirkus! Tamo se ljudi lepo druže, šiju neobične i šarene kostime, osmišljavaju tačke, svakodnevno uče nove veštine, svoje telo svakim danom unapređuju savladavajući nove teške pokrete, uvežbavajući nove tačke i predstave. Međutim, svesna sam da se bojim visine (a oni se tamo penju po padajućim svilama i na toj visini izvode svakojake uzbudljive vratolomije). Takođe, svesna sam da volim da znam gde mi je dom, a ti slobodni cirkuzanti često žive putujući, spavajući u šatorima i kampericama, ne znajući tačno gde će biti sledeće godine u isto vreme. Zato se i bojim da tako nešto poželim, jer znam svoje mogućnosti i limite. 

Radionica sa MVC grupom, novembar 2021.

Kada sam se u avgustu 2021. pridružila Ko gradi grad timu, dobila sam priliku da radim sa grupom starijih, okupljenih oko Međugeneracijskog volonterskog centra (MVC). MVC je 2017. godine otpočeo kampanju sa idejom formiranja stambene zajednice starijih sa međugeneracijskim boravkom u Beogradu. Ova divna ideja udruženog stanovanja nastala je iz potrebe druženja, uzajamne nege, smanjenja troškova života, učenja novih veština i znanja, rešenja pitanja usamljenosti i sve težeg samostalnog funkcionisanja. Ideja je iznikla iz njihovih dugogodišnjih i brojnih aktivnosti, koje je vreme Covida prekinulo. Covid, ali i veliki porast cena nekretnina, kao i sve veća svest o zagađenju u gradu, dovela je i do toga da grupa počne da razmatra o preseljenju ove ideje u van gradski kontekst! Zainteresovani da zajedničkim snagama izguraju formiranje prve zajednice ove vrste u Beogradu, i Srbiji – javili su se udruženju Ko gradi grad. I tu počinje ova priča.

Slično mom razmišljanju o režiranju drugačijeg života (šta bi radila da sve možeš ponovo ispočetka), sa delom grupe okupljene oko MVC-a radili smo anketu koja se tiče pitanja kako sada žive (obuhvaćene su razne sfere života) i pitanja kako će izgledati budući zajednički život – eko zajednica starijih. Odgovori su bili pomalo iznenađujući!

Pitanje: Koliko imate godina? Od trideset ispitanika, razmatrali smo odgovore dvadeset zaista zainteresovanih za udruženo stanovanje.

Grupu čini oko 30 ljudi, većinom žena, godina od 55 do 80 (najveći broj ispitanica ima između 66 i 75 godina). Svi trenutno žive u urbanom delu Beograda, većinom sami, a neki sa partnerima, članovima porodice i sl. Finansijski uglavnom nisu ugroženi, ali iz straha da ne ostanu prepušteni sami sebi, straha od starosti i bolesti, kao i zbog potrebe za društvom i međusobnom negom, imaju želju da žive u stambenoj zajednici, gde će jedni drugima pružati pomoć (kako fizičku, tako i psihološku, emotivnu, pa čak i zdravstvenu), družiti se, te učiti nova znanja i veštine kroz radionice i razne treninge… 

https://lh5.googleusercontent.com/vDVfNlb3saVhAVnGNGn0PqYHzf9kB5EPbY9zList3j8wu7iJgfLdvzjMbCqN83r0CHfmr-SODHaAnUgWJDgcMFtnuq_8g-18HY3_AL09r5rSaMZhQ8PWZa4LIoHFYVPfEO-NCwllkLYiC7VTaNH8

*Pitanje: Koja je vaša motivacija za život u zajednici? Gotovo svi su se složili da žele humaniji život od onoga koji nude domovi za stare.

Svi ispitanici/e žive u urbanom delu Beograda, veoma blizu prodavnica, pošte, banke, pijace i svojih prijatelja i rodbine, i jako često (jednom ili više puta nedeljno) odlaze do centra grada ili u druge delove grada, radi posete kulturnih događaja ili prijatelja i radi šetnje. 

https://lh5.googleusercontent.com/FmRVObJA4XvSSgG1EDOetM6zwea2qOMn63wF-nYQ-ZcvmhH7QHX3TkvQeDRNaFlilVAnPoC94TBQIgv8BqOF_fwl810lo42BvYYLaxC-SkGJkKtK_YlRv9jADJXeLXzH9BFmgfvIQ1Es2dW4JIDx

*Pitanje: Koliko je danas vaš stan udaljen od prodavnica, medicinskih ustanova i drugih usluga? Rezultati govore da svi ispitanici žive u urbanim delovima grada, gde im je sve dostupno “na dohvat ruke”.

https://lh3.googleusercontent.com/zLSRbi_WULa76Y5vPepyYFeGIktSCtU2e6_qQYh_m2x1kf1MMqxtGKKiMdAMBzXaUXnlvSZvCfEGyT6mGpknIC4d5qn5nzgpbeQtwp-RWQ_kVD5RWCgh2ryFI8bgxmZeplF4HGwGJ_MvkSiab1XH

*Pitanje: Koliko često odlazite u centar grada ili u druge delove grada (radi posete prijateljima, kulturnim sadržajima, radi šetnje…? Rezultati su pokazali da je ovo jedna veoma aktivna grupa ljudi, koja je navikla da joj gradski sadržaji budu pristupačni i dostupni

A onda, ono što me je iznenadilo je da je oko 75% njih odgovorilo da bi njihova stambena zajednica trebala da se oformi van grada, u prirodi, van gužve, saobraćaja i urbanih naselja (idealno do 35 km od centra Beograda). Ta zamena urbanog okruženja ruralnim, i sve aktivnosti koje život u prirodi sa sobom nosi, za jednu osobu u godinama veliki je izazov! Da li se čovek lako navikava da mu je najbliža prodavnica bude udaljena 5km, i kako se do nje dolazi ako je napolju idilično napadao sneg od pola metra visine? Možda i lako, ako smo u snazi da počistimo sneg i ako imamo zajednički kombi (takođe ideja ove zajednice) kojim ćemo jednostavno stići do prve prodavnice! Nameće se pitanje: da li smo u tim godinama sposobni za ozbiljnije fizičke poslove koje život u prirodi zahteva i da li nam predstavlja problem to što nam dosadašnji prijatelji i familija nisu više fizički tako blizu?

https://lh4.googleusercontent.com/9BIE7tu6fG-mZI6Z6wH5FmlvDPtjRlnYtO7uGE9V7ygqEYfbkBlw0B028qLEZoiihtpt_p8QnuhGZfmKUeVopQD2jg4t9u5CoTTFWOIr_4rqeQ4-WGqfbvpDQ2jk_y_soXw9QOVvdNx7KfPO24r5

*Pitanje: Buduća zajednica treba da bude locirana u urbanom delu Beograda, ili šire? Odgovori su pokazali veliku razliku po pitanju sadašnjeg života ispitanika/ca i navika u odnosu na ono što za sebe žele u budućnosti, na novom mestu stanovanja.

Većina ispitanika/ca žive u stanovima od 40, 60 i više kvadrata, a voleli bi da žive u malim, individualnim apartmanima/kućicama veličine od 18 do 36 kvadrata. Odmah sam se pitala: da li čitav život jedne osobe od 60, 70 godina može da stane u taj broj kvadrata? Da li tu ima mesta za zimsku i letnju garderobu, za slike koje volimo da vidimo na zidovima naše sobe, za omiljeno ćebe, filadendron koji uspešno gajimo zadnjih 20 godina, najudobniju fotelju iz koje volimo da pijemo topli čaj, lične stvari preminulog supruga koje nam daju neki osećaj sigurnosti i povezanosti… i sve uspomene koje brižljivo čuvamo već 40 godina i kojih se nikada ne bismo odrekli? 

https://lh4.googleusercontent.com/cKlYwWeYTvZ8CRSRwxiDFAd_jw8fvQnoyXRfVaPOYxeNQBVQsCe4LbrMyvV4R7R-DXbjSGXMwSA8HlScvKBMnMZrBGN5V3cZnuW5jHEI_2Kq30BN62_H_6IasnJY4V7CDDppbgIfb8Pkd-NXPhD0

*Pitanje: U kolikom prostoru živite danas i da li ste time zadovoljni? Samo 10% ispitanika živi u prostoru koji veličinom odgovara budućem planiranom prostoru u kome će živeti. Dodatno, njih 75% je zadovoljno trenutnim stambenim prostorom, 20% srednje zadovoljno, a samo 5% nezadovoljno uslovima u kojima žive.

https://lh4.googleusercontent.com/BrRbG8WofFROjZhDXSGQNjBFWptmDqDJ1U2z14b9xSFUhwXSe7EdrvyAM5tz3MieiNNvvcdNl0h4l0i2WXZAozLhmybQB5b6dArNYHrgEjm2X9UD-tKqYsUtqjRV7xB1z1_am-8KxfMd6-x9BmqMhg

*Pitanje: Koliko bi bio vaš budući prostor za život? Ispitanici/e su spremni da svoj životni prostor svedu na minimum. 

Pored tih, individualnih prostorija, ideja je da se sagrade i zajedničke prostorije (osnovne su zajednička kuhinja i trpezarija, vešernica, biblioteka, dnevni boravak, prostorija za umetničke radionice, prostorija za vežbanje, za zabavu itd.).

https://lh4.googleusercontent.com/Vb0TAdimw6mbGAg6MhQ7dSQpfasFINlzvH-iXcfG5qvT7RW8YxbYbiB8yrRyBw9rdzC2WaXtp6TfcX9YTlyFlpFbM8CruE-KDrdDJZeTPVT62HZmG1jypLtMnsh00csEtwJ7Ca-mucfgcR6bpW4L

*Pitanje: Kako zamišljate zajedničke prostorije (koje su to prostorije i čemu su namenjene)? Najveći broj ispitanika/ca želi multifunkcionalne prostore za dnevna okupljanja, druženja i kulturne sadržaje. 

Ideja je da se, pored ovih prostorija, sagrade i prostori za: a) dnevni boravak za decu i b) smeštaj/kamp (noćenje sa hranom) za boravak gostiju i posetilaca, čijim bi se upravljanjem i održavanjem bavili stanari zajednice i na taj način učinili zajednicu samoodrživom. Na taj način bi se u novu sredinu preselio deo aktivnosti/radionica koje MVC organizuje već 15 godina. Koliko posla, znanja, energije i truda je potrebno da se takav jedan biznis pokrene i održi, znaju samo oni koji su već probali. 

https://lh6.googleusercontent.com/0g2p1xcmTyjfqjiYDDqEC_wVjs2OtaynuEwya2J1fNWlzIKqR8qH4yJG0oH9UY8bIVDk34BhhXG8wmtvqv6NO9QFPWJCAlvVIlAlNeNZEYsYl0OvNYu3hdaltMuTNTbUJ7g9BGOKvbz03O_DmeCt

*Pitanje: Kakva je podrška važna za siguran život zajednice? Vidno je da je ovoj grupi najvažnija prijateljska, emotivna (psihološka podrška), kao i fizička pomoć, u skladu sa njihovom starosnom dobi.

Kada smo već u prirodi, prvo što bi svakom palo na pamet jeste velika bašta koja nas hrani i koju sami održavamo. Divna ideja, posebno u današnje vreme, kada paradajz koji kupimo na pijaci nema ni miris ni ukus! Ova zajednica ima za cilj da jednu takvu baštu u svom dvorištu zajedničkim snagama održava i tako doprinese zdravijoj i jeftinijoj ishrani svojih stanara. Imajmo u vidu da većina ispitanika/ca ima iskustva samo sa sobnim, saksijskim cvećem, uglavnom iz estetskih razloga. Ako tome dodamo i kompost toalete kojim žele da zamene standardne, eto i izvora đubriva! Međutim, bavljenje kontejnerima za kompostiranje nije lak (a ni prijatan zadatak), pa se to pitanje ipak nekako izbegavalo.

https://lh5.googleusercontent.com/_n4p2zTfLDcTAhtul8Tj5M1MG897Q-6oa_YN7qZhWsDkKHaoUoesdUM1TkxhSCC_64Dwd6AEl_Sn1WJ6-PhoTYSHVlnxj4TwrzoeCtVXZi1eqRHGgpifH33pBktWVcVBsKsnCdnMWEaqsuTCSul1

*Pitanje: Na koji način biste pružili podršku u okviru zajednice, šta biste tamo radili? Ispitanici su davali odgovore u skladu sa svojim dosadašnjim iskustvom, sposobnostima, znanjima i veštinama.

Glavna ideja je da svi članovi zajednice imaju zadatke koji će doprineti održavanju i skladnom funkcionisanju zajednice i objekata u njenom vlasništvu. U tom smislu, jedan član zna da radi sa strujom i drvetom, pa je odlučeno da on bude domar u zajednici. Tri osobe iz grupe su bivše ili sadašnje medicinske radnice, pa je većinsko mišljenje da im medicinska pomoć “sa strane” nije potrebna. Ako bi je ipak imali, obzirom na to da su članovi u već osetljivim godinama, ispitanici su odgovarali da su im najpotrebniji lekar opšte prakse, medicinska sestra, psiholog, fizijatar, kardiolog, koji bi dolazili povremeno ili radili u zajednici u smenama. Pored toga, računaju na pomoć studenata volontera, koji bi (svakodnevno) dolazili i pružali pomoć kome je potrebna. 

https://lh4.googleusercontent.com/yzhRkFYr8hye5lfwGGuCYYRE8leLISHM87gJlastFOeOTjSTv_LkRk794u1qTwAUM8IywcUc7H98q880fL7B6aIJkn9y3vVYSi-Xvn6eXdEzh8Ut1tlU1_-IgWiKLP6XlNbJsjNYUcZoXwSOe_W-

*Pitanje: Koja bi medicinska nega trebala zajednici? Iako su u početku smatrali da im ne treba pomoć “sa strane”, nakon ozbiljnijeg promišljanja o trenutnim individualnim potrebama, dobili smo odgovore koji nisu mnogo ličili na početnu zamisao međusobne nege.

Ostale poslove (kuvanje, čišćenje, održavanje…) radili bi svi zajedno, po rasporedu koji bi napravili, ali gotovo niko od ispitanika nije umeo da odgovori koliko bi sati na dnevnom ili nedeljnom nivou mogli da odvoje za te poslove. 

https://lh5.googleusercontent.com/WZuzVLTFv3qoynwswa1V4OoMedpPP6rxODdr-rPqKO9vMSPXsjXdUlNMvxjoD8HlRs5TYAMIbx6yeQr0zgG55WTYXXYkpX59S3FVb0_Q5E1NvaZlDWBnRlTJ9fts10Ry2_DtI6yALTGlIuoF1P3I

*Pitanje: Koliko biste vremenski bili spremni da pružite podršku u okviru zajednice? Pitanje o količini vremena i angažovanja dalo je malo konkretnih odgovora.

Ono što je važno u ovoj grupi jeste to što imaju osećaj zajedništva, empatije i pozitivne energije ka ostvarenju ove lepe ideje, ali mi se čini da je takođe važno da se realno i racionalno sagledaju mogućnosti i dometi svih članova, kako bi zaista zajednica uspela da se ostvari i u ideji udruženog stanovanja i postala i ostala održiva u tom smislu.

Radionica sa MVC grupom, Vrmdža, avgust 2021.

I tu dolazimo do pitanja odabira lokacije. Iako primamljivo, preseljenje u prirodu – daleko od komunalnih servisa i društvenih sadržaja – za poduhvat grupe koja je do sada bila uslovljena životom u gradu predstavlja najveći izazov. Da li je ono rezultat stvarne želje za izmeštanjem u prirodu (van okruženja koje im je blisko i poznato) ili je odraz finansijskog pritiska života u gradu sa sve nižim i neizvesnim penzijama? Kakav bi bio izbor ukoliko bi postojala institucionalna podrška za ovakvu vrstu stambenog samoorganizovanja? 

Izmeštanje ove osetljive društvene grupe van grada delom rešava stambene potrebe njihovih potomaka – kroz nasledstvo stanova u kojima trenutno žive. A to dodatno opterećuje već postojeći izazov koji sa sobom nosi realizacija kolektivnog stambenog poduhvata. Stoga je od velike važnosti da se ovakve hrabre inicijative, koje prave iskorak iz dominantog narativa života starijih u našem društvu, prepoznaju i svesrdno podrže. Na taj način bi se stvorila alternativa za sigurniju, priuštiviju i udruženu starost.

I za kraj. Znam da ja baš i nemam načina da se vratim u svoje dvadesete i pobegnem sa cirkusom, a da je ova grupa na dobrom putu da ostvari svoju zamisao. Vreme pred nama će dati odgovore i pokazati šta sve možemo, a  gde su naši društveni limiti. A ima i ona, već poznata, rečenica: “Pazite šta želite, možda vam se i ostvari”!

–

Ovaj članak je napisan u okviru projekta Novo stambeno zadrugarstvo: promena paradigme kroz kolektivno upravljanje, zajedničko vlasništvo i ekonomsku solidarnost, podržanog od strane Fondacije za otvoreno društvo iz Beograda.

Uncategorized

Novo stambeno zadrugarstvo: korak po korak do zajedničkog vlasništva

Prenosimo vam žive situacije iz Ko gradi grad “kuhinje” novog stambenog zadrugarstva. Posle istraživanja pravnih, finansijskih i fiskalnih implikacija zadružnog stanovanja u zajedničkom vlasništvu, ušli smo u novu fazu. Uz podršku tima stručnjaka, i kroz rad sa dve pilot zajednice, kroz opipljivost konkretnih situacija uočavamo sistemske i organizacione prepreke koje pokušavamo da imenujemo i predvidimo njihova moguća rešenja. Kroz promenu paradigme ka kolektivnom upravljanju, zajedničkom vlasništvu i ekonomskoj solidarnost, namera nam je da osvetlimo put za razvoj novog stambenog zadrugarstva i realizujemo prve projekte ove vrste u Srbiji. 

Brzo, brzo do lokacije

U našem radu sa dve pilot zajednice, zainteresovane da model novog stambenog zadrugarstva pretvore u realnost, ispostavilo se da je pitanje odabira lokacije ključno. Sve ideje i odluke, činilo se, bile su uslovljene kupovinom zemljišta i brzim reagovanjem na usijanu situaciju na tržištu nekretnina. Tako smo došli u situaciju da nakon provere tehničkih karakteristika više parcela odabremo zemljište u naselju Ledine na Novom Beogradu, idealno za jednu od potencijalnih pilot zajednica. U pokušaju da dođemo do lokacije, shvatili smo da nam nedostaje pravno rešenje koje u relativno kratom roku (od dva meseca) može da omogući sigurno ulaganje. Zato je prvi zadatak za tim pravnika bio da kreativno rastumačimo zakon u nameri da predvidimo privremeno—kvazi—rešenje u aktuelnim pravno-ekonomskim okolnostima.

Ledine, obod Novog Beograda

Lekcija sa Ledina

Posle obilaska nekoliko potencijalnih parcela, razgovora sa vlasnicima i popunjavanja evaluacionog lista za parcele, jedna lokacija na Ledinama je odskočila od ostalih. To je zemljište od 20 ari, u delu naselja koji je prema najnovijem planu detaljne regulacije prepoznato kao stambena zona. Parcela je deo šire celine, jedine preostale zelene oaze u naselju i trenutno se koristi kao bašta, uređen i lepo održavan voćnjak, na kojoj bi relativno lako moglo da počne da se živi i gradi održiva zajednica, uz već obezbeđene osnovne komunalne priključke. 

Cena zemljišta je određena na 170.000 EUR, što je za grupu bila nesavladiva suma u tako kratom roku. Ipak, uz predstavljanje ideje vlasnicima, postignut je dogovor o rezervaciji na godinu dana, uz uplatu nepovratnog depozita od 10%, što je za grupu bio savladiv iznos od 17.000 EUR. Ovaj iznos, tako je dogovoreno, bio bi garant ozbiljnosti kupaca koji bi uz otplatu preostalih 90% vrednosti parcele učinio ovaj poduhvat uspešnim. Ipak, u kratkom roku od dva meseca, koliko je ostavljeno vremena od usmenog dogovora za uplatu depozita, nije razrešeno nekoliko važnih pravnih i fiskalnih pitanja.

Naime, nakon što su stvoreni uslovi za akciju, trebalo je brzo utvrditi ko i kako uplaćuje novac. Na koji račun se prikupljaju, to jest ulažu sredstva i u kakve pravne odnose se pozivaju ljudi investirajući u ovaj projekat? Kako se oporezuju aktivnosti kolektivnog investiranja i potom vlasništva? I konačno, šta su prava i obaveze koje se stiču investiranjem u projekat? 

Neophodna pravna podrška i razvoj grupe, na žalost, nisu uspeli da isprate dinamiku prodaje placa. U skladu sa tim, i pre isteka dva dogovorena meseca, grupa je obavestila vlasnike parcele da ipak neće moći da razreši sva ova pitanja u tako kratkom roku. Time je ova prilika propuštena, ali su identifikovana vrlo važna pitanja koja su predmet našeg daljeg rada sa pilot zajednicama i relevantnim stručnjacima.

Pristupačno zemljište kao preduslov

Jedan od ključnih preduslova za priuštivost stanovanja, i u modelima alternativnim tržišnim, je pristupačnost zemljišta. Ona se npr. može postići dogoročnim zakupom, kojim se zadružni projekat ne opterećuje u startu njegovom kupovinom (svotom koja može da iznosi i do trećine cene celokupnog projekta). Ipak, naša dosadašnja istraživanja pokazala su da je razdvajanje vlasništva nad zemljištem i vlasništva nad izgrađenim objektima u Srbiji nemoguće1. Cilj ovakvog razdvajanja bio bi uspostavljanje anti-špekulativnog mehanizma – nečega što bi u budućnosti mogao da postane tzv. fond zemljišta (ili “banka” zemljišta) – koji bi cenu stanovanja učinio dugoročno priuštivom za širi spektar društva. Ovakav fond bi omogućio različite vrste ulaganja i ulagača u zemljište i sami objekat zadruge, i naslanja se na ideje zemljišnog fonda zajednice (community land trust) kod koga je zemljište stavljeno van tokova tržišta.

Predkorak: konzorcijum privatnih lica

Proces radikalne privatizacije stambenog fonda 1990-ih godina zbrisao je društveni stambeni sektor. A kao rezultat procesa neoliberalne urbanizacije gradova širom Srbije, naš pravni i fiskalni sistem za poslednje dve decenije nije imao zabeleženih pokušaja neprofitnog kolektivnog rešavanja stambenog pitanja od strane udruženih građana. To je dobrim delom i razlog zašto su naš pravni sistem i naše aktuelne fiskalne politike nepovoljni za ovakvu vrstu angažmana. Zadružno stanovanje, iako u načelu prepoznato zakonom o zadrugama, još uvek nema status neprofitnog organizovanja koje pruža usluge svojim članovima. Umesto toga, u očima zakona stambene zadruge posluju kao firme, a njihove usluge oporezuju se kao bilo koja druga komercijalna usluga na tržištu. 

U uskom manevarskom prostoru, ovakvog pravnog sistema za kolektivni angažman građana, ipak ima prostora za delovanje, koristeći i izvrćući mehanizme koje koriste investitori. Kroz rad sa timom advokata i stručnjaka za solidarnu ekonomiju, utvrdili smo kao jednu od mogućnosti kolektivnog investiranja kroz formu konzorcijuma privatnih lica. Ova pravna forma, uglavnom korišćena radi udruživanja sredstva zarad sticanja profita, može biti predkorak zadružnom udruživanju i jednostavniji način za dolazak do zemljišta. 

Konzorcijum privatnih lica kao predfaza stambenom zadrugarstvu, advokati Vladimir Hadži Makunčević i Ana Hrnjak Pezo

Odnosi u konzorcijumu se uređuju ugovorom, a prava i obaveze su recipročni uloženim sredstvima. Ovim procesom fizička i pravna lica mogu zajednički doći do parcele bez da prethodno uredi sve odnose i izgradi pravnu infrastrukturu stambene zadruge ili neke druge bliže pravne forme. Konzorcijum privatnih lica mogu da uključe i one koji neće nužno tu živeti i koji mogu iz njega da izađu pre osnivanja zadruge. Zemljište do dobijanja građevinske dozvole može da glasi na konzorcijum, a postojanje građevinske dozvole je preduslov za banku da da kredit koji bi zatim glasio na zadrugu. Vlasništvo konzorcijuma relativno lako može da se upiše kao ulagački kapital zadruge u osnivanju, a novi članovi bi u tom slučaju upisom svojih uloga isplaćivali incijalne ulagače iz konzorcijuma. Na taj način, ovim pravnim rešenjem, otvara se put za delovanje u aktuelnim društvenim okolnostima.

Skica odnosa konzorcijuma privatnih lica i stambene zadruge

Paralelno sa razvojem pilot projekta na kojem trenutno radimo, koji pretpostavlja preduzimanje pragmatičnih koraka, tim Ko gradi grad radi na prevođenju ovih iskustava u konkretne predloge za ponovno promišljanje zakona i kreiranje sistemskih rešenja za uspostavljanje povoljnijih pravnih i fiskalnih politika za novo zadružno stanovanje u Srbiji. Verujemo da će realizacijom prvih pokaznih primera novog zadružnog, kolektivno zamišljenog i izgrađenog stambenog objekta, doći do promene stambene paradigme, i uslova za podršku ovom pristupu koji će otvoriti vrata za širi spektar našeg društva.

1 Osim kada je zemljište u javnom vlasništvu. Trenutno u Srbiji ne postoji politika dodele zemljišta u zakup zadrugama ili neprofitnim stambenim organizacijama.

2 Zakon o zadrugama, Član 10, izvor: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zadrugama.html

Ovaj članak je napisan u okviru projekta Novo stambeno zadrugarstvo: promena paradigme kroz kolektivno upravljanje, zajedničko vlasništvo i ekonomsku solidarnost, podržanog od strane Fondacije za otvoreno društvo iz Beograda.

pametnija zgrada

Stambene i energetske zadruge – zajednički ka rešenju za klimatsku, energetsku i stambenu krizu

Sada već i u našoj sredini znamo za pionirske stambene i energetske zadruge – stambenu zadrugu Pametnija zgrada (koju je pokrenuo Ko gradi grad) i energetsku zadrugu Elektropionir. Ali, kako bi moglo da izgleda saradnja stambenih i energetskih zadruga ka pravednijoj energetskoj tranziciji i obezbeđivanju čiste, pristupačne energije? Sedmi zadružni princip – briga za zajednicu – poziva nas da zajednički rešavamo klimatsku, energetsku i stambenu krizu.

Upravo ovo je bila jedna od tema na Svetskom zadružnom kongresu (World Cooperative Congress) održanom u Seulu, krajem 2021. Pogledajte snimak sesije Pristupačno stanovanje i energija na kojoj je uz delegate iz Belgije, Južne Koreje, Nemačke, Kanade i SAD učestvovala i naša Ana Džokić i prenela iskustvo regionalne mreže pionirskih stambenih zadruga MOBA, kao i mogućnosti povezivanja stambenog sa energetskim zadrugarstvom. Kombinacija ova dva pristupa fokusira se na to kako održivo stanovanje učiniti istovremeno i finansijski pristupačnim.

Izgrađeno okruženje je odgovorno za skoro 40 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte, od kojih se značajan deo može pripisati stambenom sektoru, a udeo varira od zemlje do zemlje u zavisnosti od njene klime i ekonomskog statusa. Neosporno je da će smanjenje upotrebe fosilnih goriva za grejanje i hlađenje naših domova – da navedemo samo najveću potrošnju energije – biti ključno za smanjenje svetskih emisija i sprečavanje ekološke katastrofe. U međuvremenu, mnogima širom sveta još uvek nedostaje adekvatno grejanje, dok cena energije doživljava ekstremne skokove. Ova sesija istražila je šta se može učiniti kako bi stambene zadruge omogućile svojim stanarima podnošljivo kućno okruženje uz dramatično smanjenje i, na kraju, eliminaciju emisije gasova staklene bašte.

Pogledajte kako Minsnail iz Seula obezbeđuje priuštivo stanovanje mladima, koje uključuje solarne panele i car-sharing principe. Na koji je način stambena zadruga Bauverein Halle & Leuna eG iz istočne Nemačke tri četvrtine svog stambenog fonda (od 200 stanova) učinila potpuno energetski efikasnim. Ovo je postignuto korišćenjem daljinskog grejanja i kogeneracije energije, što je dovelo do 62% smanjenja ugljenika i uštede 20% troškova za korišćenje energije. Kanadska zadruga Poisson Entêté radi na inovativnom pilot projektu u kome hidroponička farma u podrumu zadružne stambene zgrade obezbeđuje grejanje i toplu vodu.

Primeri energetskih zadruga koje okuplja evropska krovna organizacija REScoop pokazuju kako zadružno energetsko organizovanje ne vodi samo ka energetski efikasnijim već i udobnijim domovima, a grupno organizovanje čini administraciju, finansiranje i pronalaženje pravog izvođača mnogo lakšim. 

Konačno, Urban Homesteading Assistance Board (UHAB) sa Menhetna, koordinira program energetskih usluga kako bi osnažili siromašne i raznolike stambene zajednice da instaliraju solarne i druge obnovljive izvora energije širom grada. Njihovi počeci vezani su za gerilsku proizvodnju energije u Njujorku 1977. godine, preko stambene zadruge. Posle brojnih peripetija i tužbi na kraju je promenjena regulativa kako bi građani i zadruge mogu da proizvode energiju i vraćaju je u mrežu.

Siže događaja: Living our cooperative identity with affordable housing and energy u organizaciji International Cooperative Alliance.

pametnija zgrada

Može li stanovanje bez pustošenja?

Ana Džokić i Marc Neelen, članovi Ko gradi grad tima, na Zemaljskom forumu u Sremskim Karlovcima, u okviru modula Priuštivo stanovanje održali su predavanje: Može li stanovanje bez pustošenja? Prenosimo snimak predavanja i diskusije, uz doprinos Nikole Vujovića, energetskog menadžera (Vršac) i urbaniste Jereta Kuzmanića (Split/Barselona).

Može li stanovanje bez pustošenja?

Stan u kome živimo igra sve ključniju ulogu u našim životima. Za mnoge je on mesto odakle rade ili mesto koje im omogućava neki nivo samostalnosti. Ipak, koliko god da je stan osnova za naš život, trenutno dominantna stanogradnja je i izvor planetarnog pustošenja. Omogućena je razornim iskorištavanjem resursa, dolazi s neodrživom potrošnjom fosilnih goriva i podstiče se spekulativnom ekonomijom koji uništava sve što joj se nađe na putu.

U okviru ove sesije, pokušali smo da procenimo koliko – u Beogradu i u Srbiji – aktuelna stanogradnja ugrožava životnu sredinu i ljude koji traže priuštivo i održivo mesto za život. Zatim, zašto je krajnje vreme raskrinkati mit da drugačije nije moguće. U tome nam pomažu novi oblici stanovanja koji niču širom Evrope. Značajno je da većinu njih vode zajednice koje više ne žele da čekaju da se tržište ili država konačno trgnu pred izazovima, već same preuzimaju vođstvo. Kroz razumevanje potencijala koje novi oblici stanovanja donose – za našu planetu, našu budućnost i naše sopstveno finansijsko preživljavanje – postaće jasno zašto nešto tako svakodnevno kao stanovanje može biti od presudnog značaja.

–

Zemaljski forum 2021, pod nazivom Horizonti promene, organizovao je kolektiv Ministarstvo prostora u saradnji sa Heinrich Böll Stiftung kancelarijom u Beogradu i Zelenom evropskom fondacijom i uz podršku Fund Action zajednice. Forum je održan od 23. do 29. avgusta

razmene

Ciklus čitalačkih radionica Stambeno pitanje

Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Pokret za stambenu jednakost organizuju seriju čitalačkih radionica Stambeno pitanje [ekonomija stambene nejednakosti] u okviru kojih ćemo zajedno analizirati neke od značajnih tekstova iz oblasti stanovanja – iz perspektive političke ekonomije.

S obzirom da je stanovanje par excellence političko pitanje, stambena nejednakost, zaduženost, deložacije i rastući broj domaćinstava koja žive u neadekvatnim uslovima rezultat su i dominantne – globalne i nacionalne – ekonomske logike. Zbog toga je za promišljanje transformacije stambenog sektora i politika koje bi obezbedile sigurno, adekvatno i priuštivo stanovanje za sve, neophodno razumeti i strukturne, ekonomske uzroke trenutnog stanja, kao i ekonomske mere i politike koje bi pomogle njegovoj radikalnoj promeni.

Program se održava od 19. oktobra do 14. decembra 2021 i pokriva sledeće teme:

1. Komodifikacija i finansijalizacija stanovanja – 19. oktobar

2. Ekonomija stambenih kredita – 2. novembar

3. Politike upravljanja zemljištem i stanovanje – 16. novembar

4. Privatizacija javnog stambenog fonda – 30. novembar

5. Tržište nekretnina u lokalnom kontekstu – 14. decembar

Na otvoreni poziv za učešće se prijavilo 18 učesnika i učesnica iz Srbije i regiona.

U prilogu možete naći spisak literature koja će biti diskutovana.

razmene

Kolektivna ulaganja u kolektivno pitanje

Prenosimo razgovor Kolektivna ulagaja u kolektivno pitanje koji je s arhitekticama, istraživačicama i aktivistkinjama Anom Džokić (Ko gradi grad, Beograd) i Ivom Marčetić (Pravo na grad, Zagreb) vodila Vesna Vuković (BLOK, Zagreb). Tekst je objavljen u časopisu Život umjetnosti: STANOVANJE I KRIZA, u izdanju Instituta za povjest umjetnosti iz Zagreba (maj 2021).

Kroz čitav 19. i 20. vek grad je bio poprište socijalističkih ambicija, mesto javnih politika, urbanističkih i stambenih, koje su težile da unaprede prostor svakodnevnog življenja. U međuvremenu za većinu ljudi život u današnjim privatizovanim gradovima sve je samo ne emancipatorski. U ovom razgovoru pred vama napravljen je pokušaj da se ovoj istorijski i politički nabijenoj temi priđe s one strane stanovanja prepuštenog tržištu.

Krećući od koncepta prava na stan, koje je u 19. veku u srcu industrijalizacije formulsano kao jedno od najvažnijih društvenih pitanja, razgovor se posebno osvrće na drugu polovinu 20. veka poredeći stambene politike socijalističke Jugoslavije, a onda i Hrvatske i Srbije, sa stambenim politikama zapadno-evropskih socijalnih država. Kako bismo ideju kolektivnog stanovanja posmatrali na podlozi neoliberalne transformacije gradova, razmotrene su i neke antikapitalističke alternative modelu stambene izgradnje, poput stambenih zadruga i tzv. samogradnji, a nisu zaobiđeni ni vaninstitucionalni pokreti za prostor i način na koji oni mogu uzdrmati dominantnu ideju stanovanja.

Čitav razgovor možete naći na sledećem linku.

razmene

Ko gradi grad tim traži kopilota za misiju “Pametnija zgrada”!

Udruženje Ko gradi grad (Beograd) uporno priprema pionirski poduhvat novog modela zadružnog stanovanja u Srbiji. “Pametnija zgrada” pristup je zasnovan na principima pristupačnosti i udruživanja, nastao kao odgovor na akutni nedostatak opcija za one koji svoje stambeno pitanje ne mogu ili ne žele da rešavaju pod trenutnim tržišnim uslovima. Ko gradi grad radi na formiranju ekosistema koji će omogućiti da ovaj model postane stvarnost. Tako smo pokrenuli stambenu zadrugu (prvu posle dvadeset godina u Beogradu), sa ciljem da zadrugarstvu damo novi pravac, kroz realizuju pilot projekata stanovanja u kolektivnom vlasništvu – neprofitnog i nespekulativnog karaktera. A kako bi iznašli solidarne načine finansiranja, zajedno sa sestriniskim organizacijama iz regiona pokrenuli smo Evropsku zadrugu MOBA Housing.

Upravo lansiramo rad sa dve grupe zainteresovane da formiraju stambene zajednice po ovim principima. I za ovu uzbudljivu, ali i delikatnu misiju potrebno nam je pojačanje! Ukoliko želite da doprinesete promeni paradigme stambenih prilika i odnosa, kroz pripremu terena za realizaciju prve Pametnije zgrade(a), i vaše kvalifikacije i kvaliteti odgovaraju ovim potrebama, prijavite se za poziciju:

(Ko)producent/-kinja razvoja pilot projekta pristupačnog, udruženog stanovanja

Svrha pozicije: (Ko)producent/-kinja treba da doprinese razvoju pilot projekta Pametnije zgrade kroz rad sa prvim stambenim zajednicama, pripremom akcionog plana, uspostavljanjem strateških partnerstava, pripremom projektne dokumentacije, dokumentovanjem procesa i pripremom fandrejzing kampanje koja će podržati realizaciju pilot projekta.

Konkretnije, od (ko)producenta/-kinje se očekuje da koordiniše, implementira i prati aktivnosti formiranja dve pilot zajednice kroz direktan i redovan rad sa njihovim članovima, prikuplja informacija o potrebama i kapacitetima zajednica, zajedno sa drugim članovima tima učestvuje u identifikaciji lokacija za izgradnju, razvija predloge projekata i fandrejzing kampanju, i priprema inpute neophodne za realizaciju pilot zgrade.

Takođe, (ko)producent/-kinja treba redovno da deli informacije i izveštava o razvoju pilot zajednica, kao i o razvoju partnerstava – interno Ko gradi grad timu i eksterno na web stranici i društvenim mrežama organizacije, i da identifikuje i koristi prilike da promoviše rezultate projekta radi veće vidljivosti pilot projekta i širenja podrške za novi model zadružnog stanovanja, ali i rezultata organizacije u celini.

Potrebne kvalifikacije: 

  1. Visoka stručna sprema (kulturni menadžment/produkcija, antropologija, sociologija, političke nauke, arhitektura i urbanizam i srodne oblasti).
  2. Poželjno je minimum tri godine iskustva u neprofitnom, kulturnom ili biznis sektoru, u radu sa ljudima/zajednicama, sprovođenje projekata, poslovnom ili organizacionom razvoju, organizovanju događaja, kampanja ili zagovaranju.
  3. Odlična informatička pismenost i iskustvo rada na daljinu (odlično poznavanje offline i online office paketa, aplikacija za telekonferencije).
  4. Odlično znanje srpskog i engleskog jezika.
  5. Iskustvo i poznavanje tehnika prikupljanja sredstava će se smatrati za prednost.

Ključne kompetencije:

  • odlična sposobnost komunikacije sa ljudima iz različitih okruženja
  • iskustvo u okupljanju i mobilizaciji ljudi
  • razvijene veštine planiranja, organizacije i koordinacije
  • dobre analitičke veštine, znatiželja, inventivnost
  • razumevanje važnosti i praktikovanje pažnje i međusobne podrške u timu
  • sposobnost za samostalno obavljanje posla uz minimum supervizije
  • iskustvo u projektnom upravljanju
  • pouzdanost, fleksibilnost i istrajnost
  • afinitet ka solidarnom i zadružnom organizovanju, zajedničkim dobrima

Šta nudimo:

  • rad na jedinstvenom, pionirskom projektu
  • mogućnost oblikovanja sopstvenog posla
  • izazovne radne zadatke
  • rad u podsticajnoj sredini
  • uključivanje u širi kontekst rada i inicijative organizacije
  • fleksibilno radno vreme, za period od šest meseci, uz mogućnost produženja
  • rad od kuće uz redovna timska okupljanja, online i uživo

Visina naknade: Do EUR 6.000 bruto tokom perioda angažmana.

Prijavljivanje:

Prijavu, koja uključuje motivaciono pismo (do jedne strane) i CV (do tri strane),  poslati do 15. juna 2021. godine na info@kogradigrad.org, s naznakom “(Ko)producent/-kinja razvoja pilot projekta”.

Uži krug kandidata i kandidatkinja biće obavešten o selekciji do 20. juna 2021. i pozvan/a na razgovor. Početak radnog odnosa planiran je za početak jula 2021.

Raspis u PDF obliku možete skinuti sa ovoga linka.

Uncategorized

Seminar: Prekarni stambeni statusi i alternativni modeli stanovanja

Na poziv CK13 iz Novog Sada, 8. i 9. maja 2021. organizujemo seminar o održivom stanovanju pod nazivom “Prekarni stambeni statusi i alternativni modeli stanovanja”. Seminar je deo programa “Svakodnevno je političko”, a vode ga Ana Džokić (Ko gradi grad/Pametnija zgrada), Danilo Ćurčić (A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava) i Jovana Timotijević (Ministarstvo prostora), članovi Pokreta za stambenu jednakost.

U Srbiji je stanovanje od kolektivne (tokom perioda socijalističkog samoupravljanja nakon II svetskog rata) strateški transformisano u individualnu odgovornost (od 90-tih godina nadalje), te je ostvarivanje jedne od najosnovnijih ljudskih potreba svedeno na dve mogućnosti – porodični model rešavanja kroz nasledstvo ili višegeneracijsko domaćinstvo, sa jedne, ili tržišni model kroz individualni zakup ili kupovinu stana po cenama koje nisu usklađene sa prihodima većine. Podršku tome daje i dominantni narativ koji depolitizuje stanovanje, smešta ga isključivo u ekonomsku sferu, te se pitanje beskućništva, deložacija iz jedinog stana, prenaseljenosti stanova, neformalnih naselja uzimaju kao manifestacije “prirodne” ekonomske logike i individualnog neuspeha, a ne kao proizvod strukturnih činilaca, odnosno arbitrarnog društvenog dogovora, zakona i institucija. Dodatno, sa trendom deregulacije i fleksibilizacije rada, samo se intenzivira i širi prekarnost u oblasti stanovanja. 

Premda nedostatna, raspoloživa statistika alarmantno ukazuje na to da se stambene nejednakosti drastično uvećavaju – dok sve više ljudi živi u prenaseljenim stanovima, istovremeno je i sve više onih koji u vlasništvu imaju nekoliko stanova; dok je sve manje onih koji mogu da kupuju stanove, sve se više stanova kupuje i prodaje; prostorna distribucija cena stanovanja čini da su određenim grupama stanovništva potpuno nedostupni čitavi delovi gradova. 

Otpor ovakvoj situaciji u Srbiji pre svega pružaju samoorganizovani aktivisti i aktivistkinje, bilo da se okupljaju da spreče iseljenja, razvijaju neprofitne modele stanovanja, pokušavaju da politizuju stanovanje kroz posebne slučajeve stambene isključenosti, itd. Ovaj seminar pokušaj je da se podele znanja i iskustva o prekarnim stambenim statusima u lokalnom kontekstu i mogućim oblicima alternativnog adekvatnog, priuštivog stanovanja za sve, te da se kroz zajedničko promišljanje formulišu dalje moguće trase akcije, kako kroz vaninstitucionalnu, tako i institucionalnu borbu.

Program

Subota, 8. maj 2021.

11.00 – 18.00

Prekarni stambeni statusi – kako definišemo prekarno stanovanje, a kako priuštivo, adekvatno i sigurno stanovanje?

Stambena isključenost u Srbiji – razmera problema 

Vaninstitucionalna rešenja – globalni primeri i relevantni regulatorni okvir u lokalnom kontekstu

Institucionalna rešenja – globalni primeri i relevantni regulatorni okvir u lokalnom kontekstu

Nedelja, 9. maj 2021.

11.00 – 15.00

Sinteza i konkretizacija – planiranje mogućih lokalnih akcija u smeru obezbeđivanja privremenog hitnog smeštaja i dugoročnog održivog priuštivog stanovanja (zajednički rad)

Pokreta za stambenu jednakost (www.stambenipokret.rs) su inicirali Ko gradi grad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Združena akcija Krov nad glavom, Ministarstvo prostora i Hausing centar. Pokret se bori za adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve, bez obzira na rod, etničku pripadnost, imovinsko stanje, državljanstvo ili bilo koju drugu kategoriju pripadnosti.

razmene

MOBA HOUSING SCE: uspostavljanje finansiranja za zadružno stanovanje

Za snimak vebinara kliknite na sliku iznad ili pratite sledeći link: https://fb.watch/4p_haelE82/

Pristup finansijama jedna je od glavnih prepreka sa kojom se širom Istočne i Jugoistočne Evropi suočavaju inicijative za pristupačno zadružno stanovanje. U potrazi za brzim i visokim profitom, ulaganje gotovo jedino ide ka tržišnim modelima stanovanja. Ovi modeli, koji isključivo promovišu privatno vlasništvo nad stanovima, nisu dostupni mnogima koji nemaju značajan kapitala za kupovinu stana ili udeo za hipoteku.

U ovakvom kontekstu, 2017. godine Ko gradi grad i pionirske stambene zadruge iz još četiri zemalje regiona udružile su snage i osnovale stambenu mrežu MOBA* (od 2020. Evropsku zadrugu MOBA HOUSING SCE). Jedan od glavnih ciljeva MOBE je izgradnje infrastrukture za pristup neophodnim investicijama za zadružni stambeni sektor. Takva ulaganja mogla bi pokrenuti talas stambenih projekata koje vode zajednice i dovesti do pristupačnijih stanova.

Vebinar, koji ovde prenosimo, predstavio je rad MOBE i projekte zadružnog stanovanja njenih organizacija članica iz Beograda, Budimpešte, Ljubljane, Praga i Zagreba.

Neka od pitanja kojima se diskusija bavila su: Kakvo je stanje zadružnog stanovanja u zemljama odakle su članica MOBE? Gde se svaka od stambenih inicijativa trenutno nalazi? Koje su glavne prepreke za finansiranje zadružnog stanovanja u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi? Koja je bila motivacija za pokretanje MOBE? Zašto je korisno imati regionalnu perspektivu? Kakva finansijska rešenja MOBA razvija, koji su joj ambicija i planovi? Kako pristupačnost i ekološki održivi oblici gradnje, koje pripremaju neke od članica, idu zajedno?

Učesnici: Zsuzsi Pósfai (Rakoczi Collective, Budimpešta), Ana Džokić i Marc Neelen (Ko gradi grad/Pametnija zgrada, Beograd), Rok Ramšak (Zadrugator, Ljubljana), Darovan Tušek (Zadruga otvorena arhitektura, Zagreb), Adéla Zicháčková (Sdilene domi, Prag). Moderator: Natasa Szabo (Centar za solidarnu ekonomiju, Budimpešta).

Vebinar su organizovali Centar za solidarnu ekonomiju i magazin Fordulat iz Budimpešte. 

*U našem i susednim jezicima, reč “moba” odnosi se na sada gotovo zaboravljeni običaj međusobnog ispomaganja domaćinstava u selima.

Više informacija o MOBI: www.moba.coop

pametnija zgrada

Stanovanje u rukama zajednica: konkretan odgovor na efekte pandemije

Kakav uticaj naša stambena situacija i komšijski odnosi imaju na ličnu i kolektivnu sposobnost da se nosimo sa zdravstvenim i ekonomskim uticajem pandemije COVID-19? Prenosimo vam rezultate upravo završenog globalnog istraživanja koje su o ovom pitanju pripremili UrbaMonde i We Effect, organizacije koje podržavaju razvoj različitih formi stanovanja u rukama zajednica.

Detaljan izveštaj preuzmite ovde! (PDF, engleski)

Kontekst studije

Novi koronavirus (COVID-19) obeležio je 2020. godinu i ostavio značajne posledice na većinu svetske populacije. Širom sveta nacionalne, regionalne ili lokalne vlasti i međunarodne organizacije savetovale su građane da ostanu i rade kod kuće, smanje fizički kontakt i socijalne interakcije, ograniče kretanje i ekonomsku aktivnost na “najvažnije”.

Tokom godine organizovano je stotine vebinara iz oblasti ljudskih prava, stambene pravde, feminističkog i inkluzivnog urbanog planiranja. Neke od njihovih ključnih poruka su:

• Značajan deo čovečanstva ne može ostati, učiti ili raditi od kuće, jer za to nema odgovarajuće stambene uslove. • U mnogim zemljama radnici i radnice koji obavljaju neformalni rad i neplaćeni kućni posao, posebno žene, su isključeni iz sistema socijalne zaštite i nege, ne mogu ostati kod kuće jer zavise od svog dnevnog prihoda kako bi se prehranili, plaćali kiriju, slali novac porodicama itd. • Prinudna iseljenja usred pandemije izlažu decu, odrasle i čitavo društvo virusu i različitim socijalnim problemima. • Izolacija i druge mere imaju više uticaja na žene, s obzirom na njihovu ulogu u domaćinstvu. Žene su takođe izloženije nasilju u porodici, koje je u porastu od početka mera izolacije. • Postojeće nejednakosti u pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti i ekonomiji dramatično su se povećale, pogađajući posebno beskućnike, stanovnike siromašnih naselja, prenaseljenih stanova, prigradskog socijalnog stanovanje, izbegličkih kampova, i mnoge druge. • “Adekvatno stanovanje” je ljudsko pravo, priznato Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine i Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine, koje je neophodno za ostvarivanje drugih prava. Iako se često pominje u nacionalnim ustavima, ovo pravo često nije zagarantovano u praksi ili je kršeno, posebno u kriznim vremenima.

Ovaj izveštaj bavi se procenom odnosa između tipa stanovanja i obima u kojem su stanari pogođeni pandemijom COVID-19 (u pogledu zdravstvenih, socijalnih i ekonomskih uticaja). Studija se zasniva na hipotezi da su inicijative u kojima stanovanje vode zajednice koje u njima žive (stambene zadruge, zemljišni fondovi zajednica/Community Land Trust-CLT, zajedničko stanovanje/co-housing, namenski nastale zajednice i naselja sa snažnim osećajem solidarnosti i učešća) omogućile njihovim stanovnicima da kolektivno organizuju samopomoć, odbrane svoje prava, spreče prinudno iseljavanje i razviju druge mehanizme otpornosti kao odgovor na gubitak i smanjenje prihoda usled pandemije.

Između septembra i novembra 2020. sprovedeno je globalno istraživanje i 52 intervjua kako bi se dokumentovali, razumeli i analizirali odgovori zajednica i pojedinaca koji žive u raznim vrstama stanovanja u različitim zemljama na višestruke krize izazvane pandemijom COVID-19.

Sigurnost stanovanja u zavisnosti od modela vlasništva nad zemljištem i stanovima

Zaključci

U poređenju sa neregulisanim stambenim situacijama, stanovanjem pod zakup i standardnim privatnim vlasništvom, u ovim vremenima stanovanje u rukama zajednica dalo je važne prednosti njihovim stanarima kroz:

• Sigurnost upravljanja: ovi modeli nude veću zaštitu od prinudnih iseljenja, zaplene imovine ili pritiska za preseljenjem, čak i ako ljudi izgube deo svojih prihoda (kroz sigurnosne fondove, kolektivnu otplatu kredita, mesečnu otplatu proporcionalnu prihodima, pregovarački kapacitet sa finansijerima …) .

• Stvaranje prihoda: grupe koje su se prethodno organizovale oko zajedničke štednje ili stanovanja pre će uspostaviti nove aktivnosti koja donose prihod i prilagođavaju se gubitku posla i ekonomskoj krizi (proizvodnja sapuna i maski, kupovina hrane komšijama).

• Solidarnost u akciji: komšije se poznaju (bore se zajedno za stanovanje, učestvuju u skupštinama, odborima i aktivnostima …), znaju koje situacije su ranjive i lakše veruju i pomažu jedni drugima (bolesni, stariji, deca, nezaposleni itd.).

• Zajedno protiv izolacije: kolektivne aktivnosti smanjuju opterećenost, posebno ženama, ali takođe emocionalno i psihološki pomažu u sprečavanju izolacije, usamljenosti, stresa i depresije.

Više o studiji i link na detaljan izveštaj možete naći na sajtu organizacije urbaMonde. Studija daje uvid u različite modele stanovanja koje vode zajednice, kao i relevantan pregled 27 stambenih grupa od Kenije do Bangladeša, Belgije, Španije, Argentine ili Urugvaja, i njihove konkretne situacije.

pametnija zgrada
1 2 3 4 … 11